Šarenilo u međuvremenu

Život u međuvremenu,
idealno da nastavimo dobru razmenu,
noć u povoju,
lift bez svetla,
razmišljam koliko ni o čemu ne razmišljam
i da li sam realna ili samo malo nenormalna,
što besramno koristim pruženi užitak.

Realno je da smo se proučavali nekoliko puta do sada.
Još realnije je da pričali smo verovatno nikada.
Nije nam trebalo?!
Nismo imali vremena?!
Nismo želeli?!
Ili nema potrebe?!
Kada sam uhvatila sopstveni trenutak nepažnje,
već je svaki osećaj predaleko otišao
i zakačena za tvoj lik i delo,
jer moja percepcija kaže da si paket mlad i zreo,
taman vreo i ne voliš da šetaš po keju besciljno.

Photo credit: MP

Osuđujem se povremeno,
što dovela sam sebe u stanje - 
novo godišnje doba,
bez pregleda i dopuna
i iznova se puštam da budem 
ono što nisam i ne moram - 
jedna poruka.

Ti si jedna štreberska rutina,
što povremeno izađe iz sopstvenog zasićenja
zarad kratkog ushićenja
i uredno ne plaćaš članarinu
za emotivnu igrariju.

Redovno šutnemo po koji shutter,
esencijalna istina sklizne,
da se požuda istakne,
sreća se eksira,
a zanos degustira.
I sve u skladu sa uputustvom za upotrebu
skrivenih dodira.

Sreli smo se na podešavanju stranice - 
emocija da se ublaži, moj mazohizam i tvoje laži.

I bez razumevanja
i bez vremena,
istina je jedna.
Leto ćemo imati,
tepih nećemo sklanjati,
sigurno ćemo se klimati
i u jednini bivstvovati,
da se ne bismo nadmetali
u darivanju negativnih referenci, e blago meni....
jer sve je blistavo dok živimo u međuvremenu.