Hidriram se glasno,
a jedino tebi nije jasno
da vetar smeta mojoj kosi,
pun je mesec svakog meseca,
nervoza sveprisutna,
tvoja ramena standardno široka.
Vrtim se u krug pokušavajući da shvatim
zašto sam zalepljena za tebe,
a znojim se kao luda.
Zašto ideš i ostaješ
i stalno govoriš da smo ok.
Zašto mi smeta tvoj glas,
a miluješ me rečima
da ovo naše je ono pravo.
Zašto sam lepršava i šarena,
a bojim se svakog tvog nejavljanja.
I zašto sebe ovoliko pitam,
dok u opeglanoj haljini pokušavam
da sednem bez gužvanja,
vrebajući kazaljke na satu,
da želiš me po starom dobrom predanju.
A ti, ti si još u kupatilu...
