Igrarija.

 Ti i ja nismo mi,

samo pregršt sanjarenja, 

stalna borba za vazduh,

da nam bude kako i kada

ti kažeš,

na veknu hleba da me mažeš

i uvek je pravo vreme

kada ti odabereš teme

za razgovor,

koji dešava se sutradan

kroz rečenicu i po

sa tačkom na kraju.

Dosta je više ove igrarije.

Magična reč što ruši i lomi jedno biće.

Važi se.

Duga.

 Na mojoj stazi stojiš ti.

Malo si u magli,
jer takvi su ti dani.

Kasnije, kad se razvedri,
stidiš se,
nekad se i nasmeješ,
budeš pored mene,
čuvaš me,
voliš
i kada se sve pojača,
ponovo je vremenska nepogoda.

Ti tutanj,
a meni samo kafe gutljaj.

Ljubav je duga
i pre i nakon kiše.