Je l' , jer.

Čuvam te 

za kafu,

za omiljenu pesmu,

za sunčan dan i obalu,

za misao i sve moje erogene zone,

za omiljenu podlakticu

i neizgovorenu rečenicu.

Verujem,

premda je poverenje kao vreo tuš u hotelu bez vode.

Ti otvaraš bocu vina u patikama, jer osećaju ti se čarape.

Ja ne znam kako da ti kažem da

je l' je kad se pitamo,

a jer te volim je stanje činjenično.

Displej ljubavni razgovori.

Zašto me tako ne gledaš?!

Podsećaš.

Kako?

Nebitno.

Zašto?

Opušteno.

Danas je baš lep dan.

Živiš ga.

A ti?

seen...

Nit' romansa,

niti šansa,

jedno veliko posrnuće,

a Zemlja se i dalje okreće.

Džem od kajsija.

Samo me zagrli

i ne ćuti ništa,

barem dok smo na mikronskoj daljini,

da jedva čujem ja

šta jedva izgovaraš ti.

I dok dišemo tako sve u šesnaes',

ja zamrznuću ovaj trenutak,

nebitno zašto...

Neka bude tu kada

zafali mi nešto slatko...