Pričam ti u sebi

Pozovem te, 
poljubiš me, 
danas smo bajka, 
sutra ko zna koja tajna.

Misliš da ispravno je
da vozimo se u leru,
jer tada nas komarci manje jedu,
a žmarci su u naletu.
Zuji mi u ušima 
kada god pokušaš da objašanjavaš
da sve ovo ne štima.
Volim da ti se prst zaustavi
tamo gde mozak odlazi na odmor,
a telo dopušta,
emotivna nezaposlenost popušta,
ja podvlačim se ispod nostalgije,
prebacujem se na letnji režim ishrane,
čekam da vratiš se iz kupovine
i doneseš sebi balans,
meni kravicu,
da bismo spremali deminutivnu večeru.

Photo credit: MP

Jasno je meni da opaki smo daveži
što juče šetali smo zagrljeni,
ali u mnoštvu ničega,
ja srećna sam 
sa ovoliko smeha,
jer pričinjavaš mi sada
i baš me briga do kada.
Zapravo, sve dok smo sa poentom
na spisku neiskorišćenih emocija.

Prospem se po hladnim pločicama
svaki put kada pružiš mi ruku
i dodaš mi brijač,a ja, 
"glumim" trapavu i napravim upijač
i opet tvoji prsti po mojoj koži,
o hvala ti Bože što koristimo
istu pastu za zube,
živimo od danas do sledećeg jutra,
nalazimo se negde između svih mojih htenja,
tvojih begova 
i večitih zabuna u neizgovorenim rečenicama.

Mi vežbamo ljubav
i poštujemo pravila,
prvo zagrevanje,
pa tek onda istezanje.
Ljubim te u te usne znojave.