Sigurnosni pojas

Štreberka u meni se pita
gde je nestala priča iz nastavaka,
dva tela - jedna temperatura,
dugi dani - polovna mi tastatura.
Uključujem s.o.s alarm,
ti bestidno izvlačiš znanje iz rukava,
dostupan si u tri izdanja,
ćutiš o svemu što me zanima,
veruješ da dublje ako odemo,
uključiće se panika,
poročni smo dok traje nam romantika.

Obilazak mojih predela - zagarantovana problematika,
ti radnik meseca - ježim se dok ovo izgovaram,
dva puta sam bezuspešno pokušavala
da ne mirišem na tebe do narednog susreta.

Ja navijam alarm,
ti voliš iznenađenja,
ja nameštam slučajnost,
ti uživaš potajno.
Produžavamo komfor,
prepričavamo poljubac,
ne družimo se stalno,
dostižemo zen,
a to je tako ukusno.

Vremena nemamo na pretek,
kladimo se na sigurno,
da ne pitamo se ponovo,
zašto postoji ovo između nas,
zašto se dešavamo u prostoru bez arome,
gde savest iščezne kada izvlačimo skrivene šablone
da učine nas živima,
bez obzira na pogrešne izbore.

Ne umem da završim misao,
mi sladak smo (s.o.s) sos,
nosimo sigurnosni pojas,
brčkamo se u plićaku....
i tako do naredne priče u nastavku.