Ti, kako si?

 Dan je ispunjen mišlju o tebi

da egzistiraš negde na ovoj planeti,

dovoljno blizu mog srca

i perfektno udaljen,

da ne budeš pogođen emocijama mojim.

Noć me baca u iskušenja,

šta mi je činiti dok daleko si.

Da li da pišem

ili ignorišem 

i samo mislim o tebi,

jer to je jedino izvesno.

Jutra su uvek najbolja,

puna planova

i neispunjenih želja,

ali težnja je velika.

Srećem te,

mada uglavnom ne,

nebitno je,

misao o tebi prebrodi sve nedaće,

pretvarajući ih

u nade da biće sve....

sa nama u glavnim ulogama

u filmu koji se ne završava, 

jer ljubav sve rešava....naša...

bitna i opuštena,

vremenski neograničena....

ti, kako si?

Evo...