Retrogradni doručak.

Buđenje.
Buđenje.

Buđenje.

Buđenjee.

Buđenjeee.

Buđenjeeee!!

Uvek je nekako sve snooze 

i tako nečujno,

zamućeno

i nalik bajci.

Traje.

Boli.

Ne pušta me.

Photo credit: MP

Retrogradno gradivo,

što pritiska i vrti,

dok kapci grčevito žele da se probudim.

Mi nismo se sreli na pola puta,

pojeo si doručak,

a meni je ostao samo tanjir.

Mi nismo želeli istu stvar,

ja tvoju ruku, 

ti svoj prikaz.

Mi žurili smo različitim brzinama,

ja puna nade,

ti i tvoj nos pravac kosmos.

Pusti me da dišem moj zagađeni vazduh.

Sloboda je fina.

Mrzi me da spavam.

Hoću da sam budna.

Šta ću?! Takva sam. Luda.