Sve sam i nisam.

 Leto je proletelo,

više puta se saplelo,

strpljivo čekalo,

emotivno blato zakačilo,

čitalo se između praznih redova,

kotrljalo se od požude do nema smisla više,

razgovaralo se nije,

jer smaralo te.

Da, znamo se.

Da, ne poznajemo se.

Da, želeli smo i sebe i nas.

Da, nisi hteo u svim glagolskim oblicima.

Da, svako svom skloništu.

Da, ljubav čeka neke nove nas,

u futuru jedan, a možda i dva.