Dok sanjam da propadam,
ja napipavam ispod jograna tvoju šaku,
da probudi me grubo
i pokaže mi gde pripadam.
Uporno pokušavam,
ali jastučnica je prazna,
slaba ti prostata.
I kada pomislim,
zašto je sve ovo realno,
ti serviraš mi kafu,
jer to je ono pravo.
 |
| Photo credit: M.Panov |
Ponizno trepnem,
da ne vidiš mi drljavo oko,
hvatam se za propomint,
da osvežim dah,
a tebe baš briga...
Rešio si da kreneš ispočetka.
Od butina.
No comments:
Post a Comment