Praktična teorija

Umem ja da sanjam uvrnute snove,
da trčim, padam, ustajem
i odvažno se nasmejem,
da verujem ljudima,
dok manipulišu životima,
da koristim maramice
mog omiljenog proizvođača parfema,
jer sinusi su alavi,
da dozvolim drugim prstima
prolaz kroz kovrdže,
što u zbilji zabranjeno, svakako, je,
da budem njanjava mačka
i kad februar nije,
da žderem i ločem,
ali i zalogajčiće žvaćem,
gutljajčiće degustiram.

Photo credit: MP

Umem ja sve to uvrnuto,
obrnuto proporcionalno,
da mi nikada nije jasno
zašto si ti ušao kasno,
da zaboravim kuda sam krenula
i čučim na stanici,
jer fustracija je prevelika,
sve dok se ne pojaviš ti,
sa ispražnjenom baterijom
i odličnim izgovorom.

Umem ja onako socijalistički da kažem,
moje vreme od sedam do tri završeno je,
kafa sa talogom ohlađena je,
pogledaj kako metaforički
predstavljam ti
koliko smo u zaglavi.

Umem ja i golih ramena ponosno da koračam,
kao slučajno te zakačim,
da erogenoj zoni ništa ne zafali,
ubacujem je u blender emotikona
i dozvolim ti da ljubiš ramena,
dok ne ishidrira mi se koža.

Umem ja da se ne plašim sopstvenog bola
i trudim se da samo lepo mislim,
da ne krijem se iza sebe
i budem naša istina i laž,
kad god me nešto stisne.

Umem ja to nešto i da definišem
i nabrojim sijaset sinonima,
što pritiskaju me danima,
ali nedavna istraživanja su pokazala,
da sva ova teoretisanja,
blago povezana sa praksom nisu,
jer ti si odavno van moje jave,
dok se ja i dalje koprcam u snovima,
da smo jedno za drugo stvorene budale.