Sve što je lepo, trajalo je...

Da kreneš ispočetka,
sve drugačije bilo bi isto.
Verovao ili ne,
dogodili bismo se sigurno,
crveni meteo alarm
i hladni talas bi se smenjivali,
bojanku bismo voštanim bojama popunjavali,
mlake misli ostavljali za plažu,
okretali tela prema Suncu,
da zaboravimo na greške, 
što pravile su nam prepreke.
Nemoj biti u iluziji
da izgubili bismo na jedinstvenosti.
Naprotiv, ponovo bismo se upoznali
u vremena kasna sa boldiranim prioritetima,
koja uključuju moj nesmotreni dodir,
tvoj profesionalni pogled,
želju da budemo mirisna nota letnjeg parfema.

Mi smo omiljeni film ispočetka.
Razrađivali smo se dokle god smo imali smisla.
Šlajfovali jesmo za sve praznike.
Oduzimali smo vreme sopstvenim životima
da bi sreća potvrdila misao
"sve što je lepo, kratko je moje".

Photo credit: MP

Sve je u redu,
uganuli smo se u
zgusnutom rasporedu zabluda,
da baš to nama može da se desi,
a lepo je bilo štelovanje kad god
mi život udeli tebe,
da posmatram te izdaleka
i budem užarena kugla,
koja želi sladoled da proba.
Nisam smela pred tobom
da isflekam svoju novu garderobu,
jer ti si bio tako prefinjeno nov
i moj život još uvek tada
nije bio sa tobom na ti.
Moja tačka gledišta zamišljala je
da postavljen si pored moga ramena
i da čujem kako ti krcka vrat,
jer spondilozin si brat
i smetao bi ti moj akcenat
dok čitamo vesti sa tračerskog portala.

Ponekad sednem i ne radim ništa,
zapravo krenem da premotavam nas, 
da zamaglim svoj mozak.
Ja bih ponovo bila tvoje pogrešno vino,
ti bi bio moj nedostatak samopoštovanja.
Izabrali bismo se opet,
jer želeli bismo da se doživimo,
ali put za evakuaciju da znamo.
I sve bi bilo samo egzotika,
ponekad čak i erotika,
emotivna kozmetika
i ostala endorfinska tematika,
bez plana za naša naredna dešavanja, 
bez zagađivanja,
samo džin tonik,
bez poklona za rođendan,
da ne bismo promašili veličinu
i ostali uskraćeni za porciju omiljenu.
Bez preterivanja i bez hrapavosti na jeziku,
ostaje misao da sve što je lepo, kratko je moje,
a trajalo je...