Naslov na čekanju...

Ono sve što ne znam o tebi,
nema veze sa željom,
već sa mirom u kući moga tela.
Nema veze sa slagalicom svakog dana u sedam sati,
već sa praznicima.
Tada je najlepša lakoća našeg postojanja
i stajanja jedno do drugog.
Naprosto, neradni su dani,mozak u špajzu,želje u transu.

Ono sve što ne znam o tebi,
nema značaja (tolikog) u tvom pogledu,caka je u dodiru.
Nema veze ni sa tim da li je čaša polupuna ili poluprazna.
Realno, žedna sam svakog dana, tebe ili te, meni svejedno je.

Ono sve što ne znam o tebi,
nema mnogo konekcije sa svim klasicima,
domaćim i prekookeanskim savremenicima, 
što pročitah u samovolji 
ili što hormonalne neprospavane noći prisiliše me na to.
Ima malo više sa mednim mirisom što nosiš sa sobom,
koji ispisuje knjigu u tri toma.

Ono sve što ne znamo o nama,
nema veze sa onim što ti radiš, to radim i ja, 
već svako nosi svoj vatromet 
i zajedno ga ispaljujemo do zore,
jer jutra su ćutljivija, 
a naposletku,dan je zlatan.

Photo by MP

Ono sve što ne znamo o nama,
to nije gomila ljudi koji nas okružuju,
već stešnjen prostor, priljubljenost,
vrelina iz grudnog koša
i prepoznavanje u nepoznavanju.

Ono sve što ne znam o tebi,
nema šanse da je strah.
Verovatno je orgazam.

Ono sve što pričam o tebi je ništa.
Ono sve što preterujem o tebi,
to je organizam sam po sebi.
Emocija...zaslađena, zasađena, zalivena.