Od deset do pet pod suncobranom!

Prljave misli i čiste reči, gluposti i mudrosti, da uskliknemo, kliknemo, nemo se zagrlimo i sve to da stane u trenutak kada se voz zaustavlja u metro stanicu i polazi da stigne neku novu pripovetku, na nekoj novoj stranici, sa uvučenim prvim redom, jer sve na početku je uvučeno.

Mnogo je zareza, pitanja, tri tačke da označe nastavak naše rečenice. Emocije su tada gumene. Radimo sa njima i prilagođavamo ih kako nam se prohte. A prohte nam se i da želimo i da mrzimo i da hvalimo i da ohrabrujemo i da se međusobno takmičimo i da se slasno istražujemo i da se volimo. Sve je tako lepo uvučeno i umočeno. Uvučen je i dodir, taj bezbolni aparat, koji savršeno prija koži. Možemo sada ili kasnije?!

Da hidriramo se...

Da haluciniramo dok je žega...

Da spakujemo se za poneti...

Da konzumiramo se natenane...

I sve tako do nekog petog nivoa naše aplikacije.

I šta onda?!

Pa ima još toliko toga da se nauči.

Ali postali smo kruti.

Emocije krte, lako lomljive.

Aj, pliz, uči ti i za mene, pa ako mi zafali koji emotikon, ti nemoj mi se gubiti iz vida, budi tu pored mene da klikneš.

Od uvučenosti i umočenosti, dođemo do ukočenosti.

Jedno izvanredno razdoblje bude na izmaku.

I šta sada?! Ili šta kasnije?!

Spašavaj šta se spasti želi.

Leto. More. Samo nas dvoje. Spasićemo se.

Ova fotografija delo je kreativnog bića poznatijeg kao Bilja

Redovno zaboravljam koliko je sati. Zapravo sat ni ne nosim na moru. Znam da kada ogreje ti stopala, jer si ti uvek na desnoj ležaljci, prošlo je pet. Ženska glavo, moram prestati više da razmišljam o nama kao for life, for good, happily ever after i ostale palmolive izjave , vreme je da izronim iz suncobrana i prepustim se slučajnosti.

I dok pokušavam da prekrijem ti kolena peskom, premda je to radnja bez kraja, ti svakako ćeš više pocrenti od mene, shvatam da nedokučivi jesmo, neuhvatljiv jesi, naše parče kolača postalo je tako mini, kao iz nekog posh restorana, a disciplinovana želja za zalogajem slobode sve veća, ja kažem zdravo živo, Sunce moje! Prošlo pet. Idemo u vodu.

I živeli su srećno do kraja rečenice.