Ljubav u doba mafina

- Ej ćao! Izvini, je'l imaš stotku?
- Koju stotku?
- Pa rizlu!
Zamotaš flert i pušiš ljubav.
Ljubav se mota.
Flert se broji.
Ćaskanje se mrvi.
Nežnim pokretom palca i kažiprsta,
povremenim korišćenjem jezika,
dođeš do ljubavi.
Ljubav se puši danas.
Ljubav se halucinira noćas.
Ljubav se premišlja sutra.
Ljubav, odmah i sada.
Ljubav se gužva u zadimljenom klubu.
Ljubav je uvek u istom govornom području,
ali u drugom veku.

- Gde si, šećeru?! Šta ima, kako si? Stalno mislim na tebe i želim te jako, šećeru moj.

Tri kilograma oralnog seksa u jednoj rečenici.

- Šećeru, nakon svih ovih godina, ja hoću reprizu svega. I života i godina, jer ti si blago.

Tri kilograma orgazma u jednoj rečenici.

Ljubav ide iz dana u dan, a događa se retrogradno i zajedno sa Merkurom lupi u super pun Mesec. Stisne te i dobiješ poklon.

Poklon iz prošlosti.

Poklon, koji je odavno otvoren.

Poklon koji je bajat.

Poklon koji je drag i mio.

Poklon koji treba da ostane tamo gde mu je i mesto.

U prečetirigodine. 

Poklon, koji vodi ljubav za ruku, a jebemo se po Vuku.

- 'de si ženska?! Viđamo se večeras?! Napokon stižem. Nedostaje mi tvoja unutrašnjost. Istraživaću je večeras. Jedva čekam da te stisnem i ugodim ti.

Ja plaćam svoje odluke i ispraćam tvoje dodire.

Ja grlim tvoje hirove i gutam svoje reči jednom dnevno od 3 mg na pun stomak.

Ja trubim svima koliko volim te i jednom godišnje otrčim po kompromise.

- Ljubavi, moramo da pričamo. Mislim, znaš, vidi, ovako, ali, ne znam, ovaj....malo udaljili.

Od ej, ćao izvini, preko šećeru, do 'de si ženska.

Kažeš, porasla sam.

I sav taj klot flert, space shuttle cake, 

došli smo do instant hashtag end.