Dok pričam u tišini...

E moja ti,

da je bilo pameti,

tragala bih ponovo za tobom,

pokušala bih da izmestim onaj datum i godinu

u period slobode u srcu, a i na papiru,

spustila bih pogled, da ne uhvatim tvoj,

zaobišla bih tvoj dlan, jer utiče jako na moj dan,

otišla bih kući na vreme, a ne sa tobom u nevreme.

Da je bilo pameti,

razgovarali bismo uvek i svuda.

Dok volim u tišini,

zamišljam te u blizini.

A da je bilo pameti,

bilo bi sve nebitno.

Ovako...ne, bitno je.