Noćna krstarenja pešaka
pomeraju mi kosu sa jednog obraza na drugi.
Vetar tuče.
Ne prija,
ali leto je,
pa taj asesorajz ignorišem.
Sedim na svim slobodnim stepeništima,
ispijam limenku šampanjca,
eeej, limenku.
Bejaše onomad na akciji.
Vidim sve te osmehe.
Čujem sve te slengove.
San letnji se koči.
Šampanjac se pije i preko dana i u toku noći,
ali u društvu.
Naslanjaš mi se na ključnu kost,
razgovaramo konstruktivno,
kako smo dospeli ovde,
na pločniku od imitacije mermera,
zadubljeni u oluk bez razloga,
oboje zaljubljeni u tebe,
sa tačkom bez pitanja.
No comments:
Post a Comment