Ukusnima se u luster ne gleda

Ne može sve da se kaže,
mora se nešto i zapisati.
Kljucka me jedna misao,
zaraznija je od kikirikija.
Život ima različite ukuse.
Piješ kafu bez šećera.
Jedeš dosta vitamina.
Nadaš se nežno, želiš slatko.
Ponašaš se fino, a to je tako izazovno.
Mekano si zakeralo,
jer svetlo po danu, a i po noći,
mora biti prilagođeno.

Photo by MP

Zalivaš cveće povremeno.
Ne hvataš se u stavu ''M I R N O'',
jer kiselo je taman toliko,
da dosadno je biti stalno isto.
Jurnjaviš za ćoškom promene,
gde bi smestila sebe i mene.
Ne gledam u luster koji si promenila,
dok pažljivo upijam sve tvoje sokove sa usana.
Nasmeješ me čak i gorko
i redovno si moj sirup od brusnice,
da gotovo nikad ne govorim duboko
te reči, koje podsećaju na emocije.
Pitam se kako uspevaš da manijačiš me
za svaki potez neposvećenosti nama
i stalno sam u niskom startu da pobegnem
za devetsto stotinki i oborim rekord?!
Da opciono vratim se nama i zakažem nam 
novu lokaciju upoznavanja,
bez bilo kakvih oznaka i veza,
da ponovimo sve, ne otpočetka,
već od onog petka,
kada urušio mi se sistem,
a sve to zbog tvoje ludačke energije
da provodimo se do zore bez uvijanja u oblande.
Koliko je samo ukusno da volim te,
eto tek tako, namerno!

iz ćoška jednog masculinusa, kao takvog.