Jel' imamo smisla?!

Dok nam mačke kroje mesec,
mi pravimo ružičasti presek
i stavljamo u svoj podsetnik
da sve ovo između nas ima smisla i šmek.

Titove značke,
čokoladne praline,
daleke blizine,
nevešti koraci ča, ča, ča
i ostale istine,
imaju smisla
dokle god se skidamo bez stida.

Photo by MP

Nakon dužeg perioda 
palete kulturnih replika
i vezivnih prepreka,
mi dobili smo različitu slobodu
i nekulturni autoportret.
Nisam poludela,
samo sam pokušala pobeći od sebe
i nepogrešivo, svaki put,
naletela na tebe.

Naprosto obožavam tu umetnost
sofisticiranog spuštanja brade,
da se ne bismo pogledali,
jer ti si ljut,
ja nisam oprala kosu
i današnji kadar
završiće na otpadu.

Pamet u glavu, srce uza zid!!
Ko o uštipcima, 
ja o našem dvosedu
i svakom tvom pokretu,
gde sedeli smo
i mrvili i gužvali
i ležali i poskakivali
i meditirali i otkrivali emocije,
jer vrućina je uvek,
kad zgrabim ti pogled.

Dokle više ta ovlaš misao,
kada nestaneš na tri sata
i glasić koji se pita,
šta sada da radim ja?!
Da brišem obrisanu prašinu,
da operem čist veš,
da smirim žmarce,
što golicaju mi pravce,
jer kud' god da krenem,
telefonu se vraćam,
dal' propušten poziv
ili reči mazne.

Imam zaista ozbiljan plan,
da oraspoložim metabolizam,
kiseonik da je dubok,
naš smisao u produženoj stazi
sa mojim preponama i tvojim ramenima,
a ono naše slatko ništa
da ne prekine se nikad.

Smisleni besmisao umiruje besnilo.