Mahanjem do kometa

Kažu super je,
on pogleda,
nju glava preispituje,
da li da upušta se,
da li da prepušta se
ili da jednostavno sačeka
slagalicu u sedam da kažu
crveni takmičar nestao je.

Uvek je ta dilema 
između hedonizma i pokleknuća,
korak da se napravi pravi,
put da mi osvetliš,
za ruku da me držiš,
dok čekamo red u ladies room-u
da zadovoljim bešiku punu.

Nešto razmišljam,
kako je sve tak' podmazano među nama,
kako si ti tak' muškarac,
ja tak' žena,
a sve vreme se pitam,
kako nam uspeva
tak' unspeakable fuck. 

Serious talk - photo by MP

A da se ti pozajmiš malo meni,
ja se pozajmim malo sebi
i bude čist račun,
skriveno poznavanje,
gimme five pozdravljanje
i to ponavljanje bi moglo trajati,
razmišljam,
sve dok znamo gde je gornji i donji veš
i da li su cipele pravi broj.

Ajooj, dokle više ta sumanuta bruka?!
Ali tako je slatko,
jes' malo iskrivljeno i bolucka
i dokle više da me tucka 
tvoj mozak majušni,
kada kaže ostavi sve
i budi moja kometa,
odavde do neotkrivenih dimenzija.

Za tren pomislim,
Holivude, di' si,
ali mokra krpa po sred čela,
da bi glava počela da razmišlja,
hej ti, tak' muškarac,
nemam ja da ostavljam sve,
tvoje su cipele tuđe,
čarape na pruge,
jakna ko zna gde,
a veš imaš tamo,
možeš uzeti iz fioke druge.