Jedan sasvim isti dan

Nedeljom su jutra katkad toliko bučna zbog udara vetra u roletne, 

da se ne oseti miris kafe, a srce kuca kao na pokretnoj traci, 

premda kardio pomeranja u mestu jednako su dosadna kao čekanje 

na stanici nedeljom u stilu ako dočekam bus. 

Zapravo, kuda sam krenula u nedelju?

Nedeljom se razvlačim u pidžami do ponedeljka.

Nedeljom pustim kažiprst po polici 

i poremetim pravni red i poredak

šestomilimetarskoj prašini.

Nedelja je da odem frizeru, 

jer pms tako nalaže, 

ponašam se asimetrično,

da odradim kupovinu,

vitlam tako praznim kesama,

dok kiša ledeno udara,

da otrčim u zaklon

i odgledam se u izlogu

zadovoljna u hormobalansu.

Nedelja je da se govori tiho, a ćuti glasno,

ostavljajući prethodnih šest dana tamo gde im je i mesto,

a prošlu noć odslušati još jednom u svojim ušima,

dodati po koji džez zvuk, da umiri uzbuđenje,

oduzeti po koji perverzni momenat da naglasi želju.

Nedeljom se svaka iluzija, eventualna čežnja,

nedosanjan san ugasi, jer glava tutnji,

a kafetin neuspešno locira razvojni put alkohola.

Nedeljom se broje bore, bez uvijanja i skrivanja,

prave maske od krastavca,

premerava celulit, počinje dijeta od ponedeljka.

Photo by MP

Nedelja je da se lista ''za uraditi'' ostavi prazna

i da se ispuni mudrost ''plan je da nema plana''.

Nedelja je da se čeka tvoje ime 

i kao kad se diže testo od kvasca

i priprema nedeljni kolač za pečenje

na 250 stepeni, e tako mi gore obrazi

kad pročitam te na telefonu.

Odgledam te, kao da sam te videla sa zakašnjenjem.

Ne smišljam odgovor pola sata.

Bez sekunde se premišljam da te vidim večeras.

Nedelja je bezbolna, utrnula,

sumorno realna, maštovito vrela,

učtiva i bezobrazna,

ista, a različita od svih prethodnih

i nastupajućih nedelja.

Nedeljom, a možda i sutradan,

volim te do mozga i nazad.