Jedan andalužanski san

Neću više gubiti vreme.

Postaćemo veterani sopstvenog vremena i izgubićemo najlepšu bitku.

Vidim nas tako obične u svojoj neobičnosti naše povezanosti.

Vidim nas dok šetamo carskim gradom slušajući flamenko gitaru i pokušavajući, dok držimo se za ruke, dlanom o dlan stvoriti zvučni efekat kastanjete.

Photo by MP

Vidim nas kako slavimo sadašnji trenutak, jedemo malagu i ostale afrodizijačne potrepštine.

Vidim nas uvek vrlo jasno i čisto, gotovo nikada zamagljeno.

Vidim nas kada zvezda upeče, vetar duva sa Atlantika, slameni suncobran mi mrsi lokne i led u caipirinhi zasigurno topi, a ti crtaš prstom krivine po mom telu i blagim pogledom pojačavaš moju emociju.

Photo by MP

Vidim nas i kad se smeješ do suza dok ja pokušavam vrlo nespretno da otvorim vrata muzeja praveći sebi klizeći start po uglačanom kamenom podu, vodeći računa da slušalice mi ne padnu, jer izgubićemo red, a stali smo do šezdesetosmog dela vrlog umetnika.

Vidim nas i kada sam nervozna i bodem kao kaktus, a ti neustrašivo sedneš pored mene i hrabro me poljubiš. Gracias mi amor.

Vidim nas kako pokušavamo da okusimo život u želji da ne bude samo isporučen, već i viđen.

Vidim nas i kada se ponašamo potpuno blesavo, dok ti glumiš figuru u pesku, a ja praveći fotografije privlačim turiste i činim od tebe cirkusku atrakciju.

Vidim nas kako ljubomorno čuvamo ove andalužanske noći.

Vidim nas i da si mi prijatelj i omiljena osoba i da sam potpuno refokusirana u tvojoj blizini i da me baš briga na kom meridijanu se nalazimo, jer ti si meni uvek moja Costa del Sol (obala Sunca).

Photo by MP

Postoji još mnogo toga što ćemo otkriti u nama. Ništa nije patetika i romantika i ništa nije dozvoljeno i zabranjeno i ništa nije moguće i nemoguće. U jednom trenu može biti sve prašina, može biti tornado, glad ili žeđ, ali dokle god vidim nas, meni najslađi san traje.
https://www.youtube.com/watch?v=RnspiDJJeFU