Na dlanu

Mlada, u poletu, zrela sleti na dlan i traži.

Traži posvećenost, poštovanje.

Nikako bojkot.

Uči me da budem čudna, da budem neshvaćena,

da budem devetnaestovekovska bespomoćna romantičarka,

da budem džejnostinovska hladna i gladna emocija,

ali da  se nikada ne pitam zbog čega i zašto sada i ovde.

Kada god pokušam da pomislim na nemir,

krene tako da me svrbi oko prstiju, osetim lagano peckanje.

Podseća me da život nije čokolada sa 70% kakaoa

I da je svet pun ukusa i neukusa.

 

Photo by MP

Uvek je tu.

Nekada je lepljiva i želatinasta.

Katkad je neuhvatljiv tečni fluid.

Gotovo nikada ne progovora.

Uvek ćutke zahteva.

I kada kažem gotovo je, odlazim, završila sam,

počne jako šuštanje u bubnoj opni,

zvuk koji miluje, a ne da mi mira,

jer ispod nemira, 300 nada viri.