Kupovina

Shopping alone, hiding emotions to avoid feeling vulnerable and weak. Excitement and fun, be prepared to have a good time.

Januarska kupovina je nešto najznačajnije na početku svake godine, pa i prestupne. Idući tako od radnje do radnje, gde nakon druge krene lagana vrtoglavica, kupim ponešto (mada gramatika domaćeg jezika kaže da se piše i po nešto) bar za lek.

Osim što sam prozorski kupac, koji stoji uz radijatorska rebra svoje dnevne sobe i nervozno, promrzlo, posmatram belinu koja se pruža mom vidokrugu, a i van njega, ja kupujem i vreme. Naročito sada, kada je depresija u svom zenitu, a poniženja (kako moj nesuđeni benefitni prijatelj zove sniženja) na rastućoj lestvici. Kupim ja tako vreme, malo sunca u džepu nije na odmet. A onda kreće vožnja i dostiže se tu sigurno četvrta brzina, jer u naseljenoj sredini ograničenje je 50 km/h. Pošto je sunce u džepu, raspoloženje se odmah popravlja, okice se ucakle, obrazi zarumene, osmeh dobija na jačini. I uvek, gotovo uvek, se desi nešto novo tog dana. Ana me pozove i kao i uvek, pa i tada pita šta ima novo, a mene obuzme takva milina, jer jedva čekam da joj ispričam šta se novo desilo. Ej, zvao me danas bronhi. Siti smo se napričali. Zamisli dva puta po petnaest minuta. Kako on meni olakšava disanje, pa to je čudo neviđeno. I eto, možda sam i kupila ozeblo sunce, ali sniženju se ne gleda u procenat.

Idem tako dalje i naiđem na sniženje strahova. Pa tako kupim jedan (po jedan), da se nađe za crne dane. Svojski pokušavam odupreti se toj januarskoj klopci, ali govoto uvek upadnem u istu. Kupiš tri, četvrti artikal dobiješ gratis. Ja budala, kupim dovoljno strahova, oni me časte još jednim. Prava sam nezahvalnica, ne?! Prvo kupim dosadu. Ne zato što mi se ona najviše dopala, nego mi je bila pod rukom. Odmah se ubacim u taj režim. Non stop organizujem viđanje sa mnoštvo različitih likova, a katkad i frikova, slušam ih sa četvrt sluha, jer strah se baš uvukao. Redovno pravim zapise u svom planeru. Pretovarim sebi dan. I onda bum tras praznina. E tom strahu nisam mogla odoleti. Morala sam ga kupiti, jeftin bejaše. Bezbojni prostor, beznačajne ravne reči, bez amplitude i bliceva, razni osećaji od pripadnosti preko potrebe do dovoljnosti. Sve ovo, a i mnogo više izaziva praznina. Najveća sniženja su na polici strah ''same old love''. Bez da pogledam koliko košta, kupim isti, jer ponuda je koja se ne odbija. Nepristojna je, ali jako, jako primamljiva. U depresivna vremena strahovito se pojačava razmišljanje, a ponekad i delanje sex with an ex, ex is the best for the sex i varijacije na zadate reči. Strah se uvuče u svaku poru mog intimnog predela. Naročito nakon svih mogućih i nemogućih novogodišnjih i verskih praznika, kada se vajber, sms i ostale aplikacije usijaju od željenja svega najboljeg u nastupajućoj godini. Naravno, javi se i same old love i eto, strah na delu, jer rezistentnost, usled svih gore pomenutih dešavanja, je smanjena. Sačekam uredno red za plaćanje i dočeka me na kasi iznenađenje. Dobijem gratis artikal, strah od samoće. Hiphiphureeej.

Ja, šta ću, kud ću, nego spakujem ga u isključivo biorazgradivu kesu, jer i ovakva, sva puna strahova, vodim računa o nezagađenju životne sredine. Dođem kući, pustim playlistu, piči Girls from Ipanema, sipam džonija i krećem da čeprkam po torbi, ne bi li sagledala kakva bejaše kupovina. U tom, brže bolje donesem još jednu čašu, dolijem, nek' se nađe, možda neko i navrati. Pozitivne misli, pozitivna dešavanja i te takve mudrolije. Nitokuda, mada sam želela to neizmerno, zovneš me ti, krećeš da prosipaš po telefonskoj žici tako slatke i tako jestive epitete. Dok se dogovoramo oko našeg susreta, osećam da sam u spazmu, da jedva čekam da te ščepam, ljubim i ne puštam. I tada mi klikne, da sam nedavno kupila naviku. Naviknuta na tebe, gotovo nasukana. Sve vreme našeg razgovora, ja uredno klimam glavom, nameštam frizuru, osmeh i pogled, jer moram lepo izgledati čak i preko telefona. Štelujem glas, da delujem zavodljivo i primetim da nemam led u čaši. A to nikako ne valja. Ta ludačka navika, da se žestina pije obavezno sa ledom, pa čak i kada glasa nemam, je neobjašnjiva. Sećam se momenta kada smo se upoznali. Glasnice su me neposredno pre toga izdale, ali navika je čudo, led u čaši podrazumeva se. Ti prilaziš, pitaš da pozajmiš kocku leda, a ja u svoj svojoj nemogućnosti da ti bilo šta saopštim, klepim te po ruci i nestrpljivo čekam tvoju reakciju. Ti se savijaš od smeha i neprestano postavljaš pitanja, u nadi da ću ti reći nešto čujno. Te večeri sam iz petnih žila pokušavala da progovorim. A čas posla sam se zaljubila. I postao si mi takva navika sa koje se ni dan danas ne mogu skinuti.Ne znam, nisam pametna, ali sam čvrsto rešena da te pazarim samo za sebe, tako čistog, netaknutog, svežeg, novog. Ti nisi na sniženju, nova kolekcija si. A to je ono što želim. Međutim, umesto dobre kupovine, dobijem dobar šamar. Na kasi kažu ne može. Ajde što nisi na sniženju, nego si čak i takav kao nova kolekcija odavno kaparisan, zauzeće, tuđ, nisi slobodan i ostali sinonimi.

Da l' je euforija il' je depresija, da l' je sreća il' je slučajnost, da l' je san il' je televizor ugašen, da l' je lomljivo il' je godina majmuna, jedno je sigurno, šoping ture se okreću, avanture pokreću.