Falusni monolozi jednog pevca

Zdravo. Kako si? Šta se radi? Bila si blokirana, sada više nisi. Tvoj sam od sada i zauvek.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Nećeš da se javiš. Jasno mi je, razumem te. Preselio sam se. Krenuo sam sve otpočetka. Evo mog imena, evo datuma, daj šansu da se sve otvori između nas.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Zdravo, Miko. Razumem tvoju tišinu, razumem tvoje čekanje i moje iščekivanje da se zakotrljamo. Našao sam ovde jednog kolegu, govorimo istim jezikom. Zajedno kafenišemo na pauzi. Evo, upravo  te pozdravlja. Pričao sam mu o tebi. Pričam mu stalno o tebi.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Izvini, sve oko mene je raspadnuto, svuda sam ostavio komad sebe. Samo ne dozvoljavam da mi diraju precious komad tebe.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Dođi da neprestano gledam u krivinu tvoje donje usne i da tvoja senka i obrisi tvoji budu svuda u ovom stanu, da vazduh bude ustajao od tvog prisustva. Šta je to 1517 kilometara?! Bitno je, Miko, da ja osećam tvoju blizinu stalno i uvek.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Slušaj, rešio sam. Znam, tek je početak godine, ali ja ne prestajem da pravim planove za nas dvoje. Razmišljao sam, nismo nikada zajedno putovali. Hajmo u Južnoafričku Republiku na letovanje. Biće nam divlje, novodimenziono, divno. Dve nedelje vrhunskog avanturizma. Pomisao na nas je sunce, divljina, izazov, trofej. Provešćemo se fes. Hoću te sa sobom, da nam svaki dan bude safari. Da nebo bude beskonačno istačkano. Hoću na pesku sa tobom, okružen slonovima i žirafama. Znaš ono ’’volim te kao konja, zverski te volim’’. Dobro, to su sve samo moji planovi, ali,Miko, ne brini, radićemo u punom kapacitetu da te planove i ostvarimo.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Bodljikavo - photo by MP 

Nisam ti pisao nekoliko dana, izvini june moje. Navuk’o sam nekakav grip, a sve moram sam da radim. I da cedim limun i da pravim supe i ostale podizače imuniteta. Ti nikako da se oglasiš. Nema veze, ne ljutim se. Verujem da ćeš mi uskoro poverovati i pozvati. Ona je pređašnje svršeno vreme. Razumi me, pokušavao sam više puta da počnem sa tobom, ali kad god se vratim ovde, ona je nekako uspevala da me uhvati u svoje kandže. Nisam  bio pri sebi. Ali, ojačao sam, otvrdnuo na njene ubode i definitivno otišao. Ti si moja kombinacija med i mleko, koju želim da konzumiram 24 x 365/366 x n-godina.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Još uvek sam pod opsadom gripa. Zapravo, ovakvo moje stanje i izdanje traje još od oktobra. Lekar kaže da mi je imunitet zahvaćen depresivnim virusom. Kada bi me samo barem ovako, preko poruke, ljubnula. Injektirala bi mi toliku količinu antitela, da bi mi odmah proleće prostrujalo organizmom.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ 

Sanjao sam nas noćas. Prethodne noći, takođe. Imam utisak i da te budan sanjam. Svaka čast kakve moći ti imaš. Neizbrisivo je naše zajedničko trošenje vremena i maratonski neprospavane spojeniujednotelo noći. Mogao bih živeti među tvojim nogama. Tamo je uvek tropska vrelina, koju ja obožavam. I uvek kreativno razmišljam na toj lokaciji. Kao da sam na nekoj planeti koju sam davno otkrio i poželeo da habitujem na istoj. Potpuno sam lansiran.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Vraćam se s’posla. Isceđen kompletno. Vozovi kasne, radnici metroa su u štrajku. Imam vremena na pretek da te premotavam po glavi i u portretu i u lendskejpu. Znaš, naša priča se odvija u nekoliko nijansi narandžaste boje, tako je sočna i puna vitamina. Ne kupujem istinu, ne prodajem laž. Volim te. Nedostaješ mi.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Polako, sigurno i zagarantovano se moja putanja od strpljenja do nestrpljenja skraćuje. Ako nećeš ti mom bregu, moraću  ja tvom. Imam neke slobodne dane u martu. Došao bih. Ma čuj mene, bih. Samo dolazim. Za mene svet je ništa drugo do malo stišljivog vazduha u džepu moje jakne i tvoja ruka u njemu. Ti si moja osoba. Ona što nosem dodiruje moj vrat, dahće na uvo i čini da mi život bude tamàn. Teško je pronaći deo mene koji ne voli celu tebe.

Javi se da pričamo.

_ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _ _  

Ja, kao svaka prava koka, svejedno je da li je pevac ili krelac. Bežala sa časova, nikad. Odgovarala kada profesor prozove, uvek. Pretvorila monolog u dijalog, samo jednom. Sada.

 - Tu sam.