Al2O3

Dream without limits. Always keep on thinking bigger. Beautiful and practical.

U redu je, ruže su crvene, ljubičaste, žute ili roze, a boje ljubavi su prava nepoznanica do momenta kada počinje da ti se muti vid, da vidiš sve kitnjasto, da su ti oči non stop u kosom izdanju, jer ti je osmeh u konstantnoj ekstenziji. Sve ovo i mnogo više su boje ljubavi, jer u osnovi si, zapravo, zaljubljen.

Ja se gotovo redovno ne nalazim u tom izdanju. Ne zato što ne želim, već ne verujem u te boje, kao što ne volim pomisao da postoji mogućnost nemati kontrolu nad svojim životom. I’ll try to get out of anything if it does not live up to my expectations. Ali jedan prolećni dan promenio je sve, promenio me je. Subota, pa još neradna, pa još sunčana, sve miriše na duži sa toplim mlekom u bašti osećamsekaokodkuće kafea. Društvo je tu, sve pršti od energije, možemo krenuti u ovonedeljni gossiping. A stiže i  miris i ukus u velikoj šolji sa toplim mlekom. Elegantnim pokretom, poluzatvorenih očiju, opuštenih moždanih ćelija, primičem je k’sebi i taman da se čuje zvučno srk, čuje se prezvučno šljus. 4 stepeni Rihtera, pomišljam i krećem da se uredno zahvaljujem majci prirodi za upropašćen momentum, kad začujem – izvini, izvini, izvini, ni, ni, ni, i, i, i... Žmurim, pokušavam da zamislim da to izvini odzvanja samo u mojoj glavi, ne želim da moje najlepše oči gledaju u pogrešne stvari. Međutim, to u nedogled ponavljanje izvini se moralo prekinuti. Zenica raširenih, nozdrva takođe, osmeha sa škripućim zubima i pripremljenom salvom oštrih reči, gledam u izazivača potresa. U životu nisam video lepšu ozbiljnu ekspresiju lica, aristokratske beline i predivne plave dubine, koja odiše dobrotom i plemenitošću, progovara izazivač kao na ispitu za prijem na FDU. U redu je renesansi čoveče, bićeš primljen na fakultet dramskih umetnosti, mada ti loše ide da uloga romantičnog heroja Mr. Darcy. Moram se nekako iskupiti, ne prestaje da mrmori gospodin izazivač. Iskupićeš se tako što ćeš se izgubiti u vidu lastinog repa, čudim se sebi šta sve izgovaram. Opasno mi je upropašćen subotnji plezir.

Međutim, to upropašćavanje plezira se nastavilo svaki put kada se pojavim u osećamsekaokodkuće kafeu. Nekom neobjašnjivom koincidencijom sam ga sretala tamo, uvek dobijala piće od glumca u pokušaju. Milimetarski mi se približavao, privukavši k’sebi sve moje prijatelje preduhovitim i prezanimljivim pričama, koje su uvek bile propraćene gromoglasnim aplauzom i osmehom. Kažem ja, glumac u pokušaju na daskama koje život znače. I tako se moje upropašćavanje plezira nastavljalo, sa postepenim, ali sigurnim zaposedanjem moga mozga. Jednostavno nisam prestajala da razmišljam o njemu.  U redu je, puštam te, možeš ući. Ja to bolje ne bih mogla izvesti. Počeli smo se viđati u četiri oka na mnogobrojnim kafama sa beskonačnim pričama iz života nas, običnih ljudi. Izazivač je korak po korak uspevao da izaziva , najpre blage, a zatim i jače potrese u meni. U to vreme smo Telekomu povećavali dobit. Visili smo na Pupinovom izumu kao džigerice. Krčkali smo se na laganoj vatri par meseci. Par meseci!!?? A proletelo je brzinom svetlosti. Sa njim je sve tango, od prve do poslednje sekunde zajedničko provedenog vremena. Međutim, počela sam brinuti, hoćemo li zauvek biti BFF (best friends forever) ili ćemo razvijati naš prenabujali odnos. Prestani brinuti. Briga ne umanjuje neizvesnost sutrašnjice, umanjuje snagu današnjeg momenta. I bivam matirana u prostoproširenoj rečenici zapečaćenoj poljupcem, koji podiže nekoliko milimetara. Čuj mene, nekoliko milimetara, centimetara, eeeej centimetara. Osećam da je zemlja upravo napravila rotaciju oko svoje ose, moje srce takođe. Ja sam kul, skroz na skroz, kraljica ledenih pogleda, a unutra svaki deo mene poskakuje u ritmu little party never killed nobody. 

A onda smo uz naš tango rekli salsi, koja opušta misli i lišava mentalne napestosti, join the club. Lagani pokreti rukom, varijacija u par koraka u vidu sočnih poljubaca, blago savijena kolena, da mogu izdržati tu ustreptalost  naših napaljenih tela i salsa groznica može krenuti sa akcentom na gibanje kukovima do željenog vrhunca. Jednostavno, on je moja duhovna istina. Prelamaju se tu razne slike, izovorene i neizgovorene rečenice, dodiri. Sve to određuje njegovu autentičnost, a moja optička svojsta govore da, on je taj. Proleća, leta, jeseni, zime su naša prava godišnja doba za otisnuti se negde zajedno i ukrasti od svakodnevnice onaj njen najlepši deo, nas dvoje oči u oči, obraz uz obraz, lakat uz lakat. Zemljina kugla pod našim nogama. Znam, preterujem – zemljina kugla. Grčka ostrva i poneki deo zapadne Evrope, a meni izgleda kao ceo svet, jer je sa njim.

This photo belongs to respective owner - Jelena Antić

Priroda, 1500 m nadmorske visine, kuća na jezeru, zelenilo na svim stranama sveta, oštar i netaknut vazduh. Naizgled običan vikend. Smederevac radi, jedan ’’lagani’’ doručak u vidu proja, čvarci, sir, kiselo mleko i eto besplatne reklame za seoski turizam. Moja duhovna istina donosi mi vodu iz bunara. Lepoto, evo vodice iz bunara želja specijalno za tebe. Šta si zamislio, nezainteresovano pitam. Zamislio sam da dostignem svoju destinaciju, odgovara kao za peticu na kraju školske godine. Hahahahah, biće, biće Januarska reka (Rio de Janeiro) jednog dana sa sve samba, rumba, ča, ča, ča, nesvesno peckam.  Uzimam nonšalantno vodu koja me obara s’nogu. Bukvalno. Katkad precenjujem svoje bicepse. Vraćam se u normalu, uzimam kofu vode, ali sada sa predzanjem. Međutim, ponovo bivam oborena s’nogu. Malo, okruglo sa zaštitnim sredstvom na vrhu, plave boje, pluta u vodi iz bunara želja. Obično hvatam momenat pre iščezavanja istog. A ovaj ne iščezava. Naprotiv, produbljuje se. Moja želja je ispunjena, ti si moja destinacija. Plavi kamen za plavo oko moje. Njegovo higroskopno svojstvo (Al₂O₃) govori da si ti one and only, love life, without you my world would be empty.

Aha, mislim, ovaj, DA.