Monday, March 4, 2019

Veliko točeno, da lepše bude sročeno...

Mrežnjaču ti poljubim,
ako nisi ti taj
što uneo je leto u moj kraj,
što prihvatila sam te
Photo credit: MP
kao svoj izbor
i ne smeta mi da kažem glasno,
bezuslovni sam zavisnik o tvom glasu,
svaki put se zapitam
kako je moguće da delimo istu sudbinu,
vožnje liftom u sedam ujutru,
dodirnula sam te nikada,
poželela čestito i često.
Nema sumnje tvoj lik je vremenska odrednica
da život je strepnja lepa,
trauma povremena,
prećutna priča
koliko je jaka emocija.

S'ljubavlju,
serotonin, dopamin i ja.


No comments:

Post a Comment

Prevarljiv pogled godine.

  Trenutak kada mi u prolazu kažeš hej, gde si i prođeš,  a da progovorila nisam, e baš taj momenat želim da ti zalepim preko lica. Da ga uv...