Svežanj neophodnosti...

Da se zamrzne trenutak, isto bismo radili,
isto bismo probali, ista neobična pitanja pitali.
U sasvim normalnim izdanjima ista mesta obilazili,
ista vina pili,iste glupe romantikluke pevušili.
Žurili bismo za svakim sniženjem,
jer nastupamo sa uzvišenjem,
smejemo se čudnovatim pričama,
jer ima nas prilično 
što ne uklapamo se tabloidno.
Horoskop kaže biće šareno.
Uzdamo se u kolorit stisnutih pesnica
i vrlo bojažljivo nastupamo.
Verujemo da je bubamara sreća i orhideja cveta
uvek kada se zaliva onako kako kaže japanska teorija.
Gomilamo trivijalnosti, 
da život bude satkan od malih stvari.
Treniramo govor,
da kažemo koliko smo ispunjeni 
što jedne druge imamo,
ma koliko zvučimo patetično.

Lisbon, photo credit: MP

Kada god razmišljam da počastim sebe
dobrom dozom smeha na mirišljave teme,
ja nabacim flašu vina i bri
da doprinesem tvojoj kuhinji 
i bez pompezne najave 
popnem se na potkrovlje.
Ti, večiti sagledavač
jednostavnosti u svim pravilima i očekivanjima,
kreneš da ispaljuješ mudrosti
i eto smeha bez filtera i fotošopa.
Sjajno je to 
što umemo i da zavitlamo rukama
i promrdamo kukovima,
propomint pozajmljujemo
u prelomnim momentima.
Šljemamo koktele u srećne sate,
flekamo bluze i farmerice od hrane,
ne brojimo korake,
a ni meridijane.

Vidi ovako,
druže moj,
volim što si tu,
što se uvek lako dogovorimo,
ko će biti raspoložen,
ko će tupiti na temu
šta nam sve fali 
u ovoj državi, a ponekad i u glavi,
što i najšugaviji, najdramatičniji
i najdepresivniji dani
neprimetno prođu,
jer ti vedriš svaki san,
a i javu....