Ništa ne brini,nismo na bini.
Maramice su sto posto od celuloze,
nisam zalila cveće u saksiji,
nisam stigla, gledala sam te
dok navlačio si ćebe preko zulufa.
Nisam primetila da u našem kosmosu tako duva.
A
kosmos je katkad javni toalet,
perverzno
prljav,uvek klizav,
teško
mirišljav, nužno neophodan.
Priznajem da sam dobar, loš, početnik.
Moj razum krene stranputicom
svaki put kada zauzmeš stav mlad i zreo.
Ja odmah instaliram aplikaciju
kako naborati čelo i delovati
uvek prijatno iznenađeno.
Koliko sam samo obazriva
kada si ti u pitanju,
toliko obazriva da breskve
vadim iz frižidera sat pre nego ću te videti,
da dobiju sobnu temperaturu,
da glasne žice ne utihnu, a jezik ne utrne,
’oće to od breskvi, veruj mi,
a znaš kako izgledam
kada ne znam gde ću pre,
kao najbitnija partitura
u današnjoj ovozemaljskoj kretnji.
Ti vrlo dobro znaš
da si sjajan ovlašćeni distributer
strahova od velikih krahova,
uzbuđenja zbog kesa punih htenja,
bezbrižnih sezona guškanja
i svih fusnota najsitnijeg fonta,
gde nečitko piše hvala ti na pažnji.
Kad mi kažeš ’leba ti,
meni odmah krene bod na čarapi.
Smeće nije izbačeno,
nema veze, sve je opušteno,
ja centar tvoje nepažnje,
ti moj džemper za nastupajuće dane,
nutella kada šećer padne,
moj alarm za buđenje,
bade mantil za spa tretmane,
jorgan za hladne tabane,
šampon za suvopranje,
kad bojler se isprazni
zbog naših gluposti,
svađa koja pojačava dodir,
dogovor koji ankeriše „ja te volim“.
Sa tobom mi je nekako sve naj naj
i evo priznajem, ignorišem činjenicu
da u kesi punoj htenja ti nisi taj
i da si mi rekao baj baj.
No comments:
Post a Comment