Vrisak, stisak, pritisak...

Umesto crvenog tepiha,
ja crvenim tečno kad koraknem na svetlo
i budeš tu, treptaj udaljen,
a zapravo prekomorski postavljen.

Svetlo gori, produbljuje noć,
ja kud ću, šta ću,
grabim torbu, dragulja vrednu,
otvaram je nežno,
hvatam se za ogrevno drvo-olovku,
verujući da je neprijatnost nestala, 
budući da sam ja prestala....bez tebe.

Photo by BG

Sa olovkom u ruci,
ne znam zbog čega,
sklanjajući kosu iza uva,
potpuno bespotrebno,
ja pitam te glasno,
osećaš li se i ti tako mutno....bez mene,
ili je sve tako jasno,
gramatički govoreći,
da ljubav je vrisak,
momenat za stisak,
digestivni pritisak.