Rekla, kazala...

Sve je jasno kao dan.

Imam ga za sebe ceo i mestimičan sav.

Čekaj, šta će mi to sada?!

Sada, kada puštam se u rad, 

da osposobim se odmah 

i pričam ti priču kao nešto pametnu, 

vokabularno začinjenu, 

lice mi ozareno, 

telo ukočeno.

Photo by MP

Pričam ti priču glasno, jasno, precizno, 

a čemu sve to?!

San dodje, emocija vezuje, jutrom se teško samuje. 

Tost, cedjeni sok, kafa upotpunjuju nju,

emociju koja steže do zagušenja,

emociju koja ne jenjava.

Cunamiš me, podvlačim, bez presedana.

Samo da te nadjem, videćeš ti mnogo toga,
splavarenje Tarom odmah,
tortu bez oraha logaritamski nemoguće, 
bossa nova zvuk, pa ne znam, raspitaću se.
Rekla, kazala, uvek bilo i biće...