Trčim ulicama
kao na polumaratonu
i uvek jedan lik
sa mnogo fasada.
Ja bih pauzu i
novo mesto,
da se otresem
dima i hladnoće
i poželim da
čudo bude svemoguće.
Taj stenovit
osmeh
i san sa nakitom
na meni,
šansa da napijem
se odmah
i budem lakoća
postojanja tvoja.
Da stojim na
kiši i hemijski se očistim,
stavim lavandu u
orman
i purpurno
dočekam ljubavnu pojavu tvoju.
Photo by MP |
Sveža radost,stotinuvatni
(100W) sjaj,
zaokupirana želja,programski
zvuk zaljubljenosti,
prva stojim u
redu
i nestrpljivo
čekam našu kategoriju tešku.
Pogled govori
buđenje,
tvoja lenja ruka
po mojim naježenim bokovima kaže:
Nađimo se odmah
na polovini našeg doba.
No comments:
Post a Comment