Šnenokla - prilog za vreme

Strike a pose, you funky rose, ’cause monkey says so....Monday let’s go...

Vreme je uvek u pravo vreme.

Vreme je da težak san postane laka java.

Vreme je da beznačajne stvari, brojne učtivosti, grčevite zapanjenosti, prenaglašene skromnosti ispare i jednostavno mi staviš ruku na rame, obrišeš mi mrvice sa usana i nastaviš sa svojim nevaspitanjem.

U pravu je vreme.

Mi sve čekamo neki avgust, neko toplo veče, neki najosvetljeniji bulevar i neki osećaj pripadnosti, a suštinsku prazninu, umesto da se približimo vremenu i bez okolišanja, ne praveći se fini, upravljamo njime i zlostavljamo sva zadovoljstva da bismo tako ispunjeni nastavili put.

Vreme je i da se skrene, da se doda malo aditiva, da svakodnevica naraste i zamiriše na vanilu, da sapletem se o šnenoklu, otresem vanilin šećer sa krune, namestim je i podijum je moj. I tako sva rojalna malo bauljam po prošlosti. Taj zub vremena sa umrtvljenim korenom u kome, onako, smotano sa umočenim cipelama u šnenokle klizim i digestivno odmahujem.

Jesam volela. Jeste, voljena sam. Bila. Jesam prevarila. Jesam varala. Jesam uživala. Jesam podnosila i nepodnosila. Jesam krokodilske suze ronila. Jesam pažljivo hodala i nespretno završavala. Nestrpljiva bila, jer vreme oduzima i uzima suviše vremena.

Photo by MP

Vreme utekne dok šapućem.

Šapućem dok se ljubimo. Šapućem dok smo nežni, romantični, pričljivi o kojekakvim epizodnim rolama u sopstvenim životima. Šapućem kada padamo i još uvek se dižemo. Šapućem dok smo orgazmični. Šapućem kada ulazimo, kada izlazimo i razilazimo se. Potpuno idiotski. Sebe redovno pretplaćujem na idiotluke. Nepogrešivo kretenski je to vreme,a ja pizda.

A vreme, zapravo, može biti magični nesklad. Sunce pod mišku, kez da razvučem, poljubac da bude bučan, cipele u šnenokle umočiću.

Vreme je da ukus promenim, ti kalup zameniš, sreću da umesimo ne moramo, al’ da pokušamo, vreme je.