Izgubljeno...nađeno

Mi krenemo,pa stanemo,
najednom izgubimo se, 
prođe neko vreme i nađemo se.
Prašinimo grad,bivamo priča,
sjajna, dragocena,
vredna,istrajna,
osećajna, svetla, 
čas tamna, topla,
katkad hladna,
istraživačka,
čitalačka,
željena,
uglavnom suzdržana.

Ulice budu gotovo uvek uske,
a laži puding guste,
uzdah najveći,
dodiri nečujni,
strast preterana,
kružni tokovi nedostupni.

Barcelona, El National - photo by MP

Ti govoriš ništa,
ja čuvam sve.
Grad se ne plaši,
taloži svu ljubav i ludost,
odlaske i povratke,
bura pokušava,
oseka sprečava,
bežanje nam je zagarantovano.

Šta propuštam?!
Propuštam godinu,
deceniju,
a možda i vek
kome odlazim,
dolazim,
sa srećom vraćam se,
u po noći plaćam ga,
izjutra jovo nanovo dešava se.
Održavam svetlo, mora se.

Mi smo uvek sami sa sobom
u odeljenju izgubljeno-nađeno.
Ti već znaš posledice i 
znaš kuda sve ovo može odvesti...
U flamenko koji se jede bez hleba
i jebe sa aperitivom
i stalno si gladan...

Ti savršen nisi,
ali stežeš mi dlan 
i deo si mog sna do ivice nerazuma.
Gušim se, a grad zadržava mesec,
dok hvataš momenat,
ja izgubim se i gle čuda,
mi nađemo se.

I kad novo desi se,
tebe čuvam u izgubljeno-nađeno
i radujem se svakom pogledu
koji voli bezrezervno,
a čuva se opako.

Grad bez dodira.Barselona.