Wednesday, February 8, 2017

Crtice jednog glasa u sebi


Lice mi je hladno, jer mi osmeh sve bleđi.

Pertle ne vezujem, da lakše pobegnem od sebe.

Romantična nisam, jer sam prestala prljave reči da koristim.

Plešem po ulici da izbacim te iz glave uz pesmu.
Photo by MP

Neustrašivo se valjam po krevetu i halapljivo maštam o tebi i sebi kao nama, dok alarm ne bude po peti put na snooze.

Vešto zaobilazim ta davanja i uzimanja, šetam u mestu, autobuse propuštam, jer si odustao od našeg pravca.

Gledam, slušam, oblačim se bez naslova, ne ujedam, lakiram nokte u senf boju, verujem u budućnost bolju.

No comments:

Post a Comment

Prevarljiv pogled godine.

  Trenutak kada mi u prolazu kažeš hej, gde si i prođeš,  a da progovorila nisam, e baš taj momenat želim da ti zalepim preko lica. Da ga uv...