Miris oljuštene narandže na tea peći.
Znak da je ustao, obrijan, glatkog obraza, sa mnogo jutarnjih zaključaka,
radnog sastančenja svesti, podsvesti, a bog’me i nadsvesti, želje, izbegavanja,
suočavanja i ostale trpne radnje u svojoj prelepoj glavi.
Potpuno pogrešno donositi zaključke ponedeljkom.
Utorak je mega car dan za to.
On mi periferno priđe, prethodno natankiran parfemom za celu nedelju,
namesti obraz, ja ga cokim i kreće njegov ponedeljak, a meni šlager sa peskom u
očima od njegovog zlatnog pogleda.
Moj život je šlager, koji se ne vrti na radio stanicama, već na prašnjavom
gramofonu.
Ploča zarobljena u prostoru i vremenu.
Iglica čvrsto ankerisana, nema proklizavanja.
Slika tog šlagera perfektna je za modni editorijal vintidž enterijera.
Uvek izaberem pogrešan dan za reparaciju gramofona.
Šlager još uvek isti.
- Ej, aj se oduzimamo do večeras, možda se pomonožimo već koliko sutra?!
- Misliš, da krenemo računanje od utorka zvanih i nezvanih želja?!
- Mmmm, da....
- Miriše na sreću.
Ja onda tako pustim satkanost od svile i zlatan pogled da mi mašu dok širim
svoja krila u letu svom i pečem gornje nepce, jer redovno srčem vrelu kafu
godinama unazad i nikako da opametim ovu svoju plavu glavu da maštanje vodi ka
opekotinama.
Govorim tiho u sebi i ne nosim ništa na sebi, jer jutarnja aroma srede. I vrištim
od smeha da pameti mi nema.
Nas dvoje toliko taknuti, a zapravo netaknuti.
Putanja poznata. Štednjak, kafa, posao, trpezarija, spavaća soba, ajvar,
štrudla.
Misli bezočno lutaju, dok zaglavljeni u nedelji pokušavamo pronaći poentu,
postajemo zasićena jedinjenja sa GPS-om u kvaru.
- Dobro jutro, ljubavi (n-ti put).
- Dobro jutro, životiću moj (n-ti put).
Ponedeljkom seks. Utorkom test. Sredom smeh. Četvrtkom tref. Petkom stres. Subotom
ljubav, nedeljni ručak i ostala semafor ponavljanja.
No comments:
Post a Comment