Vreme dunje i kestena

- Kuc, kuc.
- Ko je?
- Jesen s' neba.
- Ko Vam treba?
- Jedno rebro, teBra.
- Kako, molim?!
- Kesten mu posolim,
  vređanje ne volim.
- Meni ništa ovde nije jasno?
- A kad opada lišće,
  ti zapitaš se glasno,
  lepo ti dok ti šušti pod nogama,
  al' da ne ljušti se paprika,
  ajvar da zamiriše,
  vetar da obriše dan,
  noć da listaš san.

- Sanjam li?
- Jesen stiže, voćko moja,
  s'neba pa u rebra,
  da probudiš se lako i shvatiš
  živ jesi, umro nisi
  i popiti se mora,
  u rukama fišeka dva,
  na usnama miris kestena,
  ljubimo se, ne prestajemo,
  grlimo se iz čista mira,
  odavde,
  pa do jeseni iz svemira.