Ono sve

#ti#ja#mi#kajsija#džem#palačinke#vino#magnet#rokbend#lišće#pesak#žižice#

Ono sve što haštagujem o tebi, to i kriptografi znaju žmureći na oba oka,a da ne govorim o svim insta(nt)gramima i kilogramima followers-a.

Ono sve što ćutim o tebi, to i kasirka u supermarketu zna, gde sam svakog jutra kupovala jogurt sa 0.00 % mm za tebe, ljubavi.

Ono sve i svuda i mnogo me je bilo, što je mnogo, mnogo je.

Ono sve infantilno, inertno, imaginarno, indiferentno što imaš u sebi me je inficiralo do imbecilnosti gde uvek vlada prijatna toplina, a znaš kako i koliko mrzim zimu.

Ono sve što pamtim i što ću pamtiti zauvek je džem od kajsija i tegle koje smo zajedno mackali i mazali što po palačinkama, a neretko po nedrima i bokovima. I uvek je dogovor da gledamo film i uvek je prećutno kršenje istog, jer pametnija posla isprobavanja dvoseda, troseda, trpezarijskog stola, radijatorskih rebara, veš i sudo mašina i ostalih gabaritnijih delova enetrijera.

Ono sve što mudruješ, tiho govoriš, najmilije posmatraš, parališeš, svlačiš, hraniš, napijaš, omamljuješ, prisvajaš, poseduješ, zaposedaš je moja, meri se u planetarnim promilima jedinstvenosti i privilegije, sreća.

Ono sve moje najmoćnije na svetu si ti. Moja vizija, pojavljuješ se često, češće nestaješ. Jako voliš, jače boliš. Urezan mi je naš prvi izlazak. Izlazak u četvorku. Eeeej, pa ko to još radi, a da ne snima reklamu za nekog mobilnog operatera?! Odgovor je tacan, tj. tačan kao na tacni, ti i ja. Vidno prethodno zaliveni žestinama, da bude ono sve iš iš iš neprijatnosti, a naši posrednici sa svom svojom artificial neposrednošću i đubretarski pokušaj od rok benda. Ono sve je ukazivalo na konkluzivnu propast. Međutim, kad ono sve ispade plišano srce sa printom najveća ljubav.

Photo by MP

Ono sve bejaše uhodano. Ti pustiš muziku, ja pripremam sastojke. Ti otvaraš flašu, ja pojačavam pesmu. Ti stavljaš začine, ja prelivam sos. Ti oko moga struka,ja na tvojim stopalima. Jednom ćemo svakako u toku večeri napustiti kuhinju, ali recept ćemo zauvek pamtiti.

Ono sve sam okitila jelku, u sobi popalila lampice, zalila božićno drvo koje sam ti poklonila, s’obzirom da hortikulturant nisi, a obožavali smo poklanjati jedno drugom najomraženije sitnice i uživali u međusobno iznenađenim ekspresijama kada ih otvaramo. Ta Nova godina je sve ono što sam priželjkivala. Grejana rakija, kupus, sir, ajvar i ostali kavijari i šampanjci. Ti petarde, ja žižice u ponoć, ljubimo se do trnuća vilice, želimo se do cepanja, a zvono na vratima kao da se zaglavilo. Naši posrednici i ekipa došli u tvoju praznu gajbu. Ono sve je bilo tako zabavno i tako kao hipi komuna.

Ono sve što se nalazi na frižideru dok otvaram isti, a u poslednje vreme to činim naprstimaoberuke puta dnevno, su magneti sa naših putešestvija. Svaki put me podseti da ti upotpunjuješ moju idilu zvanu pesak, more, sunce.

Ono sve što si stavio mamin filadendron na mesto mog božićnog drveta, jer njemu treba više svetlosti i prostora, a moje drvo može ostati potopljeno u vodi i odmah nakon toga uvenulo, to sam sve prespavala i bila pametnija ujutru. Ono sve što smo išli zajedno na razna slavljenička dešavanja mojih prijatelja, a koje si ti ispratio mrgudnim izrazima i zašivenim usnama, to sam sve zažmurila.

Ono sve što ćutim o tebi je da nisi ono što sam tražila.

Ono sve što ćutim o tebi je da volim najviše ono što nisam tražila.

Ono sve što mi nedostaješ!