Ja to tako

In this space, space for desire, I like to shake my spirit of camaraderie and to serve my cocktail of togetherness. So, my camarade, you and I brought everything we have, memories, mistakes and we played and mixed them at the playground. We washed it all down with wine,cleared our souls, hugged eachother, kissed as well. I don’t expect reality, I prefer ’'rexpectality’’, ‘cause I do so.

Internet photo

Reality

Vazduh obojen sivilom nikotina, što probija sve pore make-up profesionalnog artiste nagrizajući čistotu mog epitela, neoprana čaša za crno vino u kojoj mi je posluženo belo i mnoštvo kapljicama slane vode obojenih tela na milimetarskoj udaljenosti, jer je über gužva, sve ovo i mnogo više stavila sam na ignore ugledavši te. Nastala je nova dimenzija, zapravo trodimenzija, jer kud god pogledam, vidim te. Vidim te više puta u toku jednog pogleda, bez da trepnem, skroz si nekako 13% Volumiziran alkoholom. I nije mi važno što su mi nove maroon crvene salonke izgažene do dark brown nijanse, jer ja ponosno krećem u slalom do tebe. I strpljivo čekam u redu i nalivam se vinom iz prljave čaše, dok se ti ispozdravljaš sa ljudima, jer waiting lista za shaking hands je dugačka. Ti lagano se primičeš, ja ispijam poslednju kap i onako nonašalantno, previše samouvereno, levom rukom stavljam čašu na susedni sto ili bar mislim da je stavljam. A onda prasak, pogledi razni, svetla kafića, scena je moja, čaša razbijena, tvoj osmeh razoružavajuć. Ti umireš od smeha i prilaziš mi, jako me zagrliš i govoriš da bolji doček nisi mogao zamisliti, a ja, kao stari drugar tvoj, hvatam te za ruku, ej i to kakvu ruku, jaku, koščatu, gde lagano možeš osetiti dužinu linije života i koliko ćeš dece imati. Mhm, broj nije prost. Eej, pa gde si ti čoveče, sto godina te nisam video?! Šta piješ?! Ajmo popiti nešto u ime starih dana. Kojih dana, pitam se. Kafu popili nikada nismo, a u društvu smo istom. I da, nazdravljamo u ime starih dana do duboko u noć. Društvo je oko nas, mi u nekakvoj istrošenoj priči o životu, godinama, uspesima i onom opozitu od uspeha, o politici (u pola noći, joj) uz po koji stisak ruke, šapat i njihanje kukovima, jer muzika je chill out fajront. Energija je tu koja nas spaja. Blagi pogled na sat, jaoooooj, prekasno i prerano je. Prezirem tu mernu jedinicu i nemogućnost pauzirati je. Stisak ruke, poljubac, zagrljaj, čućemo se, vidimo, pijemo kafu da’ako se kao ljudi ispričamo. Laku noć, druže.                       

Expectation

Vazduh ukusa vanile, voda medna, svet obojen u crveno, kada sam te ugledala nastala je nova dimenzija, zapravo trodimenzija, jer kud god pogledam, vidim te. Vidim te više puta u toku dana, naročito kada se probudim, pa uživam u ispijanju kafe i pahuljastozdravom doručku. I ne znam kako mi to uspeva, ja te ponovo vidim i popodne, dok sam zauzeta zdravim životom u vidu treninga i ponekog laganog šopinga. A tek noću, e tu se ne gasim. I sve vuče na radost. Ja tako poželim tvoju pojavu i bi pojava. I tvoj nem, a tako bučan osmeh. Tako je uzbuđujuće, ti tako rasplamsavaš vatru u meni, a ja to tako želim. Logičkim razmišljanjem iz toliko mnogo ‘’tako’’ premisa, sledi jedna ‘’tako’’ konkluzija – želim tvoju blizinu 24/7. Si lud ti, koliko te čekamo ovde u ovoj über gužvi. Dođi te poljubim, pa da prođe ta nervoza, matira me u jednoj sentenci. Izvini, imao sam obaveze. Ha, čuš’ obaveze, a rastali smo se pre dva sata. Pa kad ti pravim društvo da kupiš desete baštakvenemam salonke i to u maroon crvenoj boji. Drugari, između ostalog, za to služe, trepćem. Aj, nazdravljamo za te nove maroonke. I tako do duboko u noć. Ja ne gledam na sat, jer ne podnosim to proticanje. Sreća pored njega je pravi earthshaking, probija sve zidove i krovove. Zagrljeni, pričamo neprestano, jer smo nepresušni izvori tema i bogatog vokabulara. Toliko mnogo ljubavi se može naći u dobroti. Toliko mnogo topline se može naći u ljubavi. Toplina je puno zajedničkih dana, noći, povetarca, mirisa pokošene trave. Ti i ja, sto, dve stolice i sav potreban i dovoljan asesorajz za večeru u nas dvoje. Tako logično, tako magično. Ti si moja merna jedinica za dobrotu. Pa ti si stvarno lud, 13% Vol opasno ti pobuđuje poetičnost. Jedan, dva, tri i bum, energija koja nas spaja, jak zagrljaj i long-distance poljubac, vreme ukočeno, van pameti bežimo u poetičnost, krstarimo parketom u njegovom stanu, a kao da plovimo okeanom, malopre pomenuti asesorajz (sto,stolice) menjamo u doručak u krevetu. Dobro jutro, drugarice.

Dok se nova tura sastojaka reality i expectation mućka u šejkeru, drugar i ja uživamo ispijajući već pripremljen koktel ’'rexpectality’’ šireći sreću, stvarajući svetlost koja magično isijava.....jer ja to tako.