Thursday, October 17, 2013

Jagode u grlu

Strawberry bubblegum, strawberry icecream, strawberry cupcake, strawberry with champaign. Slatko, divno, bajno, krasno....ne postoji dovoljan broj sinonima za dočarati taj jagodasti bite.

Započeli smo kulturno, jednostavnim zdravo, dobar dan, kako ste. Bio je to susret jedan na jedan, dva zelena vs. dva plava oka, iskustvo vs. još veće iskustvo, želja vs. požuda, strast vs. skidam te pogledom. Tender se završio.

Unknown sender: Ušla si u prostoriju i potpuno hipnotizirala istu, zajedno sa mnom. Video sam kontakt osoba na obrascu ponude i zloupotrebio službeni položaj.
I, myself, me: Hypnose-Lancome hypnoses the environment.
Unknown sender: Šta god da je, omamljen sam skroz.
I, myself, me: Verujem. I ja volim tu parfemsku vodicu. Prijatno veče. Pozdrav.
Unknown sender: Hvala, ja bih umesto pozdrava napisao nešto drugo na PO. Npr., poljubac.
I, myself, me: :*
Pristala sam, a ne stigoh ni da trepnem.

He, himself: Sunčani poljubac za sunčano jutro.
I, myself, me: Zahvaljujem, priznajem da omamljuje.
He, himself: Ja se nekako danas osećam drugačije. Pored toga što sam hipnotiziran, čini mi se da sam upao u vrtlog tornada. Nije smrtonosan, samo je smrtonosno lep. Pokupio je sve lepo u svoj vrtlog.
Nesmotreno ili namerno upadoh i ja u vrtlog jednog neobičnog i dugačkog sms razgovora. Nesmotreno ili namerno, nije mi se izlazilo. Previše mi je godilo, jer, pre svega, ugađati sebi. Brutalno jednostavno su se izgovarale, ups, kucali razni pridevi na račun mog izgleda i pregršt glagola na temu šta bi se sa mnom radilo, na meni, a i u meni. Vujaklija, drugo prošireno izdanje u najavi.

He, himself: Brzinom svetlosti šaljem poljupce anđeoskom licu, predivnom telu i najnežnijem dlanu koje moje ruke dotaknuše. Očekujem te danas na potpisivanju ugovora.
I, myself, me: Hvala Nivei što postoji. Treniralo se u poslednje vreme da se dostigne željena figura, a lice se razvlači u osmeh, jer, hej, ugovor se potpisuje. Ljub.
Ne znam čemu ovo ljub., ali bejaše delivered.
He, himself: Ok, samo da ti kažem da vreme leti. Ja sam pilot, private jet samo za tebe, medu moj, uskoro....veoma uskoro.
Neobjašnjivo, da li zbog niskog pritiska ili niskog libida, ali delovao je kao infuzija fiziološkog rastvora, da razbistri um i pojača želju. I usually ignore small feelings, because I don’t want to get emotional. Ali ovo je prijalo do bola i želela sam da potraje. 
I, myself, me: Hypnose i ja stižemo za desetak minuta.
Ulazim u prostoriju za poslovne partnere, a tamo vrvi od testosterona. Svi u glas dobar dan. Svi se smeškaju, on ponajviše. Svi progovaraju, on reči bez. U redu, dešava se. Dođe katkad do blokade, ali kafa u dvoje rešiće probleme. Ugovor se potpisuje. Svi u glas doviđenja. Dvocifren broj pogleda na meni. Stižem do auta, stiže i sms.
He, himself: Krv mi je uzburkana, nemam objašnjenje.
I odmah zatim sledeći. He, himself: A da se ti malo pozajmiš meni. Danas, sutra i svaki naredni dan, a i noć?!
Gledam, u neverici sam. Ovo se ne dešava. Okrećem se na parkingu da ako mogu uhvatiti neku skrivenu kameru. Ma ne, mora biti da se mobilna telefonija šali sa mnom. Sigurno imaju akciju ovog meseca koliko ste laki ili teški. E pa, laka sam. I’ve leaped into another reality. I uključujem se u akciju meseca.
I, myself, me: Predložiću te za dodelu nagrade za nesebičnu podršku i veliki doprinos mobilnoj telefoniji.
He, himself: Divno izgledaš, tvoj osmeh je classic, it goes with everything.
S’obzirom da se naša želja, požuda i strast dešavala preko ekrana, reših da prekinem ekranizaciju i potrošim koji impuls. Međutim, nisam uspela. Odzvonilo je do kraja i to više puta, ali avaj.
I, myself, me: Nije u redu da zapališ situaciju, a odmah, zatim, staviš na silent and ignore
Nakon 75 sekundi stiže odgovor. He, himself: Lepoto, ma kakvo ignorisanje, bejah zauzet. Ti si najslađe, ti si moje omiljeno biće. Obožavam te slatkoćo, jagodice moja. Ja bih da te gledam, diram, ljubim večeras?!
Pomišljam, oboren je rekord. Obožavana sam za, do sada, neviđeno kratak vremenski period. Mada, kada dvaput razmislim i nije tako kratak. To su sati i sati ispisanih redova. Jeeeeeeee, ulazim u Ginisa.
I, myself, me: If it happens once with you, it’s a mistake. If it happens twice, it’s a choice.
He, himself: Kupim te večeras ispred tvoje zgrade.

Tačno u dogovoreno vreme bejah nacrtana na dogovorenom mestu, sva ulickana i umišljena, prepitujući se u sebi dovoljan broj tema za prvi razgovor, because details are most important part of my character. Ulazim u auto ozarenog lica, zatičem još jedno ozareno lice, izgovaram dobro veče tako glasno i jasno, a ponovo tako nečujno, jer me Jazzanova sa cd-a nadjačava. Mislim, ipak je to bend, a ja sam solista. Vozimo se sa povremenim pogledom i neprestanim osmehom. Muzika se ne utišava.  Zaustavljamo se, meni ništa nije jasno. Parkiramo se, valjda smo na pravom mestu. Zbunjena sam, pokušavam da osmislim pravu rečenicu za početak večeri. Međutim, umesto prave rečenice, dešava se prvi poljubac. Odmah, zatim, drugi i treći, pa svaki sledeći. Pokušavam da se setim razloga zbog kojeg sam baš tu, u autu sa njim. Usporavam, a ustvari sam spremna da probam, da priđem malo bliže i uletim u kavez tasmanijskog đavola. He dresses me down imediately. We were enjoying into each other so loud. It was one great unspeakable fuck.
This photo belongs to respective owner - Jelena Antić 
Svaki poljubac, svaki dodir, svaki griz, svaki pokret bio je kao deja vu. Mora biti da smo to već nekada radili, a ja imam amneziju. Na kraju večeri i tog neočekivanog obrta, s'obzirom da ni u najluđim snovima nisam mogla tako odsanjati prvi dejt, nismo stigli reći ni laku noć. Usne su nam bile spojene do pomodrelosti....reči su bile nekako suvišne.

Umesto alarma za buđenje, probudio me zvuk sms-a.
He, himself: Ne, nije bilo dobro, bilo je najbolje. Taj neobjašnjiv osećaj topline, miline i zadovoljstva kada si mikronski udaljena od mene. Želim da trajemo. Dobro jutro.
I, myself, me: Vredi li? Dobro jutro.
He, himself: Misliš, vredi li se zaljubiti u mene?! Oh, da, nije to tako loša stvar, zaspati uz moj glas, probuditi se uz moje oči.
I, myself, me: Ok, pure passion, sharing is caring. I'll make you work hard in bed.
He, himself: You'll make my dream come true.
Zaista sam se izmestila. Ali nisam uspela da se otrgnem razmišljanju na temu našeg raspričavanja i upoznavanja preko ekrana, da me svaki put poremeti svojim dovitljivim, a nadasve ljubopitljivim govorancijama. Zapravo, osećali smo to telefon i ja, a da li je osećao i on?!

Medenica, Ljubica, Srećica, Jagodica, Najslađica i još pregršt tih šećerom zasićenih imena. Plašila sam se da ne dođe do prezasićenja. Uprkos tome, bila sam deo našeg dvojca i prećutnog dogovora, jer čemu vreme gubiti kada se vidimo. Tada na scenu stupa telesno upoznavanje. Bilo je to jako, a nežno, strasno, a slasno upoznavanje. Vrhunac na vrhunskom nivou. Jednostavno, osećali smo se. Bili smo kama sutra, doduše kama danas, jer se o sutra nije razmišljalo, a bože sačuvaj govorilo. Svaki moj pokušaj nekakvog razgovora, potpuno neobaveznog, neopterećujućeg, bivao je zapečaćen poljupcem. I koliko god se koprcala, popuštala sam pred đavolom.

Trajali smo, potrajali celo jedno godišnje doba i to ono najduže, ali smo dotrajali. Ja jesam bila jagodica, ali on je imao jagodu u grlu. Jednostavno hello se pretvorilo u komplikovano goodbye, takoreći neizgovoreno. Dugo nakon toga sam bezuspešno pokušavala da popričam sa njim, dok se nisam jedno veče sita ispričala sa pravim džentlmenima Mr Daniels, a nakon toga i Mr Jameson, jer oni savlađuju jagode u grlu.

No comments:

Post a Comment

Replika se kuje dok su želje vruće.