Uvek imam taj jedan san.
Ne, nije onaj kada si ti u beloj košulji.
Nego ovaj drugi, kada sve pršti od vlažnosti.
To je ona vrsta sna koji maltene nije ni došao,
već je otišao, jer si ti tako želeo.
Sporadično se javlja, da podseti koliko sam slaba.
Je l se budiš noću kao i ja?
Je l preturaš po glavi sve ono što nismo jedno drugom rekli u snu?
Je l osećaš isto što i ja? Teskobu kada nismo blizu.
kotrljamo svakodnevicu,
bivstvujemo svako u svom domu.
Nestajemo i pojavljujemo se,
želeći da se izbrišemo,
a najbolje tek dolazi.
Da imaš dosanjani san,
želim ti uvek i vazda dobar dan.
A ja?!
Budna odavno,
spremam nam doručak
za poneti.
No comments:
Post a Comment