Prevarljiv pogled godine.

 Trenutak kada mi u prolazu kažeš

hej, gde si i prođeš, 

a da progovorila nisam,

e baš taj momenat želim da ti zalepim preko lica.

Da ga uvek imaš ispred nosa,

jer ti nisi osoba,

ti si ućebani reciklirani poliester

i samo je raspored planeta takav,

da sam ostala ukopana

tu gde si pipnuo.

Svež vazduh je na tvojoj strani,

živiš ga u punoj čaši.

Ja sam još uvek na letnjem

računanju vremena,

kada nisi bio deo mog obroka.

Vreme radi za nas, ne brinem.

Ti ćeš, kao i do sada,

voziti svoj porodični auto

i jesti tamo gde je postavljen sto.

A ja ću?!

Pa, videću...