Lično naličje.

 Poznaješ li moje pravo lice?!

Izazivaš mi nesvestice,

neskladna sam od glave do pete.

Znam,ponašam se detinjasto,

jer ne želim kao dete.

Rimuje se bljutavo.

Stroga sam u izrazu,

sklanjam se u hlad,

brine me ovaj talas vreline.

Andalucia

Žmarci su prisutni,

koračam tiho,

fauliram u odbrani.

Ti si lepljivo platno

koje koža ište.

Ništa ovo nije kliše.

I taj kadar je sve,

kada izgovaraš

gde si bre ti,

godinama sam te,

........ ću te,

........ ćemo svet

zajedno.