Džem od šljiva

Širom zatvorenih očiju,
nasmejao si se potpuno neodoljivo.
Moj sjaj u zenicama nakon tog poteza,
gori je od najgoreg konjuktivitisa.
Treba mi dva risa A4 formata
da ispišem htenja vredna doktorata.

Treba mi patetična maskara i omiljeno vino,
da isplačem se do suza i izgledam fino.

Treba mi nova šustikla za policu sa suvenirima,
da izgledam za trenutak moderno,
jer retro je postalo prekopotrebno.
Treba mi nov suvenir,
da prašnjave bacim na reciklažu,
sa uramljenim replikama
iz naših dugometražnih razgovora,
koji su neprepričljivi
i veoma su zabavno štivo
za pre svakog obroka, 
u slučaju da je probava opaka.
 

Treba mi nova reč, 
kao na primer ''mic po mic'',
da koristim je svakodnevno,
delujem meditativno,
kremu za ruke da batalim
i budem cela mic po mic glatka,
misao ispravna,
s'reči na dela,
uh tako bih htela.

Treba mi šerpa ''svrgni me sa trona'',
da sklonim te sa ringle,
kojoj je grejač crk'o
i ne podgrevam te nikada više,
jer ti je rok istekao.

Treba mi produžena noć, 
još duži dan,
udoban kauč i razgovor kao san.
Dobro 'ajde, tu i tamo neko maženje,
spajanje, ludo radovanje,
da razgovor skrati kada krenu niski udarci.
Ne mogu da odolim tvom liku i delu,
koji izaziva u meni sreću u izmaglici,
gde se rosa ne digne čak ni u podne,
a vlažnost vazduha kao brojčanik
meri napaljenost moju na posebnost tvoju.

Treba mi nešto vrlo obično,
da ne mogu da se setim
koliko je važno i bitno,
da je vrlo jednokratno 
i lako zamenljivo,
da je kabal kratak
i da moram biti stalno na relaciji 
dnevna soba - kuhinja.
Jasno je, treba mi recept,
da spremim puslice,
skinut sa interneta,
jer želim i ja jednom da budem IT devojka.

Treba mi zelena trava i bosa noga,
da i ja budem kompletna naturela
i glumim Toskanu u sred mog sela,
jer tamo je sve tako ulickano i opeglano,
bludom naparfemisano.

Treba mi da ono što je u teoriji bude i u praksi,
ono što je u izlogu bude i u radnji,
da ono što je povremeno nikada ne postane prevremeno,
da patike za trčanje budu udobne
kada poželim svoje parče slobode.

Treba mi ko zna koliko još toga
i užasno sam dosadna
dok ispisujem sva ova htenja,
ali verujem da kada otvorim špajz
uvek ima džem od šljiva,
koji jedemo iz tegle
i mažemo prste i noseve,
dok traje omiljena nam serija.