Sjajno je to
kada glumiš gladijatora u meni
i omogućuješ mi
da smejem se, doduše, u sebi,
jer moj lik i
delo
dozvolili ne bi
da tvoje mitsko
biće se oseti
kao plastična
kesa,
što deli se
besplatno
pri svakoj
kupovini.
Mi smo dobra
promena
i baš sve ono
između.
Ti si omiljena
nijansa,
ja razigrana
snajka,
dobro, ajde,
devojka kao bajka.
Mi smo okrajak,
što krcka pri
svakom ugrizu,
preterano koncentrisani,
naročito kad smo
popili,
nedvosmisleno
nekulturni,
dok pipamo se na
stepeništu
i psujemo se kao
konji,
opsednuti
rečenicom Ne mogu,
stvarajući
prostor za Zbogom.
Najbolje za sve
troje,
tebe, mene i
mitsko biće,
da ostavimo
odnos,
tamo gde mu je i
mesto,
na raskrsnici
bez semafora,
dok brojka iz
lične karte i moždana ćelija
pitaju se da li
su u produženom boravku,
braku ili na
tribinama
i navijaju da
sve ovo
prethodno nije istinito,
i da je važno da
smo zajedno
na sav glas u
sebi.
No comments:
Post a Comment