Sega mega ega...

Pronalazaču mojih izgubljenosti,
menjaš mi agregatna stanja 
i puštaš da emocije plivaju u svim vodama.
S'vremena na vreme omogućiš mi 
prskanje po duplim šavovima,
jer nema opuštanja dok traje naša zabava.

Sasvim si uveren da ja mozga nemam
kada uspevam toliko da se zanosim
da je naša zabava nepresušna potreba
i kazan pun ljubavi.
Čuj mene kazan?!
Ma obična kofa plastična,
ona krta, al' na prvi pogled bajkovita.
Nije nimalo jeftina, 
svaka kofa je skupa,
posebno kada se tu pomešaju
ja glupa,
ti vera u nikad sutra.
Nedostaju nam nada i ljubav
da bude komplet lepinja,
gde ranisani se misle,
ma šampanjac otvori,
prskanje se ionako ne približava samokontroli,
već uveliko se kuju planovi kako da kiselina pobedi.

MP

Gde je stajalo upozorenje?!
Ja sam prestala sa čitanjem 
nakon prve šampionske kombinacije.
Dok si ispipavao moje meso,
kosti i kožu po butinama,
ja zaustavila sam svoje misli
i pustila da orgazam živi.

Blindirani pogled i minimalna gramatika,
nisu smetali da se tradicija previsokog ega
pretoči u momenat mega uživanja.
Mi pravili smo kreativne scene
i pratili smo naše amplitudinalno raspoloženje.

Fino sam se uklapala uz tvoje zidove.
Fino si se kupao u slobodi naše veze.

I zašto smo onda došli 
do tačke ostvarenja upozorenja?!

Zašto nismo verovali u slobodnu misao,
porcelansku percepciju, 
laku kretnju,
prazničnu stratosferu,
pozorišni komad, 
sočni odlomak,
nas dvoje kao par?!

Zašto smo dozvolili da nas savladaju
sega mega ega...?!