Kongres bez kotizacije

Tako si sjajan, divan, bajan,

misliš da ćeš odmah takav

u strofu da mi uđeš.

A nalazim te i u štofu

svako zimsko jutro,

pa čak i sunce kad okupa dan,

misli mi svučeš,

život obučeš.

Sve razumem,

dugo se znamo,

još duže ne poznajemo.

ali budi malo maštovit

i još ponešto

i kreni da smišljaš naše putovanje,

gde ja hodam po struni tvog ponašanja,

a ti radiš bezbroj malih varanja.

Ma daj,

nemoj da si takva,

sačuvajmebože,

kao neka plava cepidlaka.

Ti si moja rezervacija i moja pomada,

moj šrafciger i moja čokolada

i prisvojni pridev

da produži sve dane i godine,

zbog kojih volimo se,

bez žurbe, tj.natenane.

Prava si šećerna vuna,

kad iz rukava rimu izbacuješ,

vodeći računa da ne padne mi kruna.

I tek odjednom započneš drugi đir,

okreneš ploču, podigneš prašinu

i kreneš da pevaš kao na kongresu bez kotizacije,

a ja postajem deo tvoje zajebancije.

Dan je sunčan, pusti me da dišem,

ručaću sam, nemam struju,

ti i ja odavno smo u ofsajdu. 

 

Catalonia moment - photo by MP

  

U redu je, vuno moja šećerna,

ti i ja ne moramo biti MI.

dovoljno je da ne budeš glup,

kontakt je skup.

Uhvati momenat dok još smo ti i ja.

Predeo lep i nemi zvuk,

čaj od nane i keks za doručak,

dobrovoljno prijavljujem se

da budem na repertoaru za ručak,

evo časna pionirska,

neću ti tražiti da greješ mi stopala,

biće orgazma i bez toga,

samo ti napominjem,

sutra nam stiže majstor za bojler,

prestajem sa rimom,

volim te u svakoj strofi bez refrena,

jer neponovljivost je naša tema.