Trag u neskladu

Imam jednu tajnu, koju ne mogu ni sebi otkriti.

Ne smem da zadirem u sopstvenu privatnost.

Pazim da long island ne kaže

''ne želim te previše, samo malo više,

a to je ništa više do saplitanje jezikom

i korak smo bliže da ne pogledamo se više''.

Mi nemamo toliko toga zajedničkog

i ne tražimo se u prevodu,

mi smo ostavili trag u neskladu

i rado ga se sećamo.

Ti ponekad govoriš prostoprošireno,

da zabezeknem se složeno.

Ti umeš da razdvojiš mene od tebe zapetom

i ne dozvoljavaš nam da se smejemo grohotom.

Photo by B.Grozdanović - once upon a time in Utrecht

Lepo se ponašaš, vrhunski odmahuješ,

džentlmenski namiguješ 

i onaj naš trag u neskladu

elegantno u recycle bin ubacuješ.

A gde sam ja tu, sva tako upeglana u skladnosti 

i zgužvana od nestrpljenja?!

Želje sam ukinula, da bih se lakše skinula

i vazduh dopremila,da pregrmim taj tvoj ceo pogled

i polovnu reč,

da utrnem kao kinder jaje figurica, ta sam.

Da osmehujem se, pripremljena sam.

Da prekrojim se, dogovorićemo se.

Da osećam i nadam se polovično,

bilo ne ponovilo se.