Trag u SMSu

Tvoja lepota je surova,
tvoja dobrota je uobražena,
gušiš me smogom,
puštam te da postojiš.
Tako si evergreen,
slutim da voliš
kad nam nije vreme, 
ali lepo i milo je
da čujem i vidim te.
Neću te.

Neću te zbog godina u kojima smo se mučili od strasti.

Neću te iz straha da te ponovo nemam.

Neću te, jer ne želim tvoju podlakticu da pridržim se za nju kad krećem da klizam se po ledu.

Photo by MP

Neću te, jer želim da nas ne sanjam više, da zaboravim sve ludosti, sve automobile, liftove i prostore u kojima se nismo skidali jedno s'drugog.

Neću te, jer bilo je tako neobično, čudno, jedinstveno, potpuno neočekivano, zbunjujuće dopadljivo i prekomerno konzumativno.

Dok koračam po snegu, zamišljajući bose tragove u vrelom pesku i šuštanje mora, ja sebično čuvam tvoj trag u SMSu i neprekidno sebi ponavljam, neću te.