Svarljivo leto

Summer can make everything shine. The possibillities are endless, summer can make opportunities plentiful. Summer is a playful game, so lay back and start the game.

Digestivni trakt se razradio ovog leta. Odupire se svim virusima i bakterijama. Jednostavno usmerava energiju ka jačanju organizma u vidu hedonizma.

- Hej, stigla si. Odlično, ekipa na okupu. – Koja je minutaža u spremanju?! – Aj nakon utakmice se priključujem. – Slušaj, dolazi odmah, ušla si u idealnu petorku, retorika počinje. – Razumela.

Vanredni toplotni val, hvala mu, omogućuje mi u po noći razgolititi ključnu kost i kolenca, a da prijatnost bude izvanredna. Okupljene u šarenilu bele boje da se pojača preplanulost, širokih osmeha, laganih mirisnih nota, sa ogromnom mozgalicom belo i roze sa dosta leda i mnoštvo selektivne i fino spakovane memorije. Oh, leto, lepo li si.

- Čuvar adrese bejah. Leto u gradu. Crveni meteo alarm kao da je probudio sve spavalice i nekim erotskim silama usmerio ih ka mom telefonu. Hotline u julu, seksa koliko ti duša ište. Ja, kao jedan egzamplar okrutnosti, samoživosti, pomalo bezobzirnosti, lukavog bezobrazluka, pretenciozne ekstrovertnosti, ukratko pera ložač, uredno sam stavljala sve pripremljene perverzije u tavu i redovno ih pekla u prethodno zagrejanoj pećnici na 250 ^oC. A zapravo sam svoj hedonistički vrhunac doživljavala uz slova Krležina i Bulgakova. Resetovanje sivih ćelija sa željom da emotivni odnos bude u razmeri 1:1.

- Aaaaa, tebe je udario ne crveni, no fluorescentni meteo alarm. A meni se moj duh oslobodio i tako oslobođen vodio do neslućenih daljina. I lepota je zaista u oku Jadrana. A Jadran nas je gledao i imao se čega nagledati, fluid na prvi buć. Isplovili smo ka Beloj skali, atmosfera nabojna, zrak nas prati preko ramena, ćutimo, prepušteni smo. Poznajemo se dugo, godinama letujem kod njih. Ali se baš ove godine desilo prvo isplovljavanje na njegovoj barci, ja raspamećeno posmatram zapljuskivanje vode, klizimo niz istu i zahvaljujem se životu na dragocenostima koje mi priređuje. On se sve vreme smeška, kao pravi moreplovac i kao da mi govori  da mogu ostati ili otići, ali ne smem uznemiravati pogled. Poštujem moreplovca. I onda buć i nedugo zatim zamagljenje vida. Pravo niotkuda krećem da ga posmatram onako kako se nadam i svesno ignorišem gledati ga kakav zapravo jeste. Uh, taj avgust. I počinjem mnogo da volim da pričam sa njim tako zatvorenim, neretko krutim, ograničenih pokreta i mimike. I lepo mi je. Osećam pulzacije svuda. On sve čini da iste pojača. Govori neprestano o moru, o miru koji mu pruža pučina, moći koju oseća kada je na barci i punom mesecu koji dočeka na njoj. A avgust bejaše zakupljen od strane Lune i redovno se pojavljivala u svoj svojoj veličini. Ni te noći nije izostala. Puna Luna, moreplovac govori. Fiksiramo se, njegove oči kao neidentifikovane planete u čežnji za otkrićem. A ja kao lik iz crtanog filma, karakterno ga posmatram i nestrpljivo iščekujem naredni potez. Hvata me za ruku, zapuši nos, zatvori oči govori, opusti se. Buć. Rojal predigra, priznajem. All inclusive tretman desio se malo kasnije te noći i ponavljao se do kraja letovanja. Neobjašnjivo, ali mi izuzetno prija. U iščekivanju oktobra.

Photo by MP

- Izvinjavam se, ali samo vidljive uspomene se pamte. Koja od vas se prijavljuje da ima poderotinu na leđima i lila gluteus?! U vrelim danima, a naročito noćima, laka sam kao pero. Dovoljno je da redovno konzumiram mojito, uočim ga teško, radoznalo buljim, pročitana sam lako. Rđavo me je posmatrao nekoliko dana. A onda je, pravim mediteranskim stavom, prišao, pitao koje mi je omiljeno mesto. Za šankom sam sedela. Uspela sam da u tim teškim trenucima gladno izgovorim ovde. Sledeće čega se sećam je on tako obiman i melodičan, glatkoća u meni, hrapavost po mojim leđima, jer astrološki mali medved je te noći bio postavljen u Lavu, Mars u Vagi, Venera u Škorpiji. Dakle, jedan potpuno kosmički sklad i izbalansirano dozirani orgazmi. Život je jedna hrapava pojava. Zid na plažnom baru mi je to i dokazao.

- Moguće je voleti dva bića u isto vreme. Dok smo N i ja svih ovih letnjih noći raspredali po ko zna koji put o našem jesenjem putovanju i gradili usput kule i gradove, nemir je bio konstantno prisutan. Žmarci su me stalno podilazili. N to nije primećivao ili nije želeo. Tek između nas su stvari bile čudno u redu. I dalje onako vragolasto otkrivamo novu erotičnu dimenziju, obezbeđujemo ljubav, toplinom i naivnošću kotrljamo dane. Međutim, talog negativnosti se gomilao. Krenula sam da trčim. Ja,koja od fizičke aktivnosti nemam čak ni želju, odlučna bejah u otklanjanju, malopre spomenutog, taloga. Moje pauze sa tračanjem pravila sam na svakih pređenih sto centimetara. U jednoj takvoj pauzi, dečje zagledana u reku, prišao mi je tako nečujno, elegantan, markantan, umiljatog pogleda, Grof. Desila se ljubav na prvi maz i njuh. Mir koji sam tada osetila je neopisiv. Mazili smo se dugo, vrzmao se oko mojih zglobova i emitovao bezgraničnu mirnoću. Sebično sam ga poželela. Od tog momenta, Grof i ja viđamo se svakog dana u isto vreme i na dogovorenom mestu. Čika Milija ga redovno izvodi u šetnju. Dozvoljava nam čak i da odemo na kafu zajedno. N i ja i dalje nemamo preciziran datum. Ne brinem. Sutra ionako šetam Grofa. 

Svarljivo leto trideset i neko.